e tak sam sva jadna da bi mi tak dobro došlo jedno 2 sata jahanja, onak meni za dušu, iako onda ne bi mogla hodat par dana al bi se bar ta dva sata smirila, usredotočila samo na jahanje i moju Suzu... :))
ja sam skontala da me to u potpunosti smiri... nijedna osoba na ovom svijetu me ne može smiriti u ovakvim šugavim danima beda kao osjećaj na konju...
to je tak neki poseban osjećaj da se to ne može opisati nego se jednostavno mora isprobati... ko još nije neka proba i neće požalit...
i ja sam jednom probala pa bi sad stalno... HEHEHEHHEHEHEHEHE :)
kak mi je žao što ne signem na jahanje...:( kad imam skroz nešta radit, obavljat pa još je tu i fax... e već mi sve ide na živce...
e aj nek mi neko kupi konja za Božić :))))
da da i ja sanjam mal previše...
Inače, ja na jahanje idem već oko 5 godina... dosta aaa? hehehhe... e to je tak brzo prošlo a sjećam se ko da sam jučer počela...
preko ljeta sam skroz tamo... i baš čudno kak ti se nije teško ustat svako jutro u 7 ili prije... i ak ti se neda sjetiš se da te svako jutro čeka neka životinjica oko 700-tak kg :)) da ju središ i izvedeš van... da te čeka da joj posvetiš malo pažnje i malo vremena da budeš samo s njom, da joj daš koju jabuku ili mrkvu... malo pomaziš i kažeš joj koju riječ... :))))
i taman kad misliš da je sve savršeno e onda je baš obrnuto... :((
Dođu neki uštirkani ljudi, koji nemaju blage o konjima, al eto imaju djecu koja ''vole'' konje, a mamica i tatica imaju love pa zašt nebi svojoj razmaženoj dječici kupili kojeg konja... iako ne znaju ništa o tome al nek bude bar jedan u dvorištu...
I tak gledaju kojeg bi... iako i ne znaju kako se to gleda, a ti tamo ideš iza njih i jebeš im sve po spisku i moliš se da ne pogledaju tvog konja... ako ne slome tebi srce kupnjom tvog najdražeg konja onda to naprave nekom drugom od tvojih legica... a bude ti žao, naravno da bude... onda ako se proda, prvo ne možeš vjerovat, onda se prošire zjenice i krenu suze, iako ne želite plakati jednostavno moraš... to je nešto jače od tebe, želiš presati ali ne možeš...
Pa se sjetiš svih lijepih i ružnih dana koje ste prošli zajedno... sve lijepe trenutke, padove i one loše trenutke, ali ipak ste izdržali sve zajedno... PA KAKO DA VAM NE BUDE ŽAO???
Uložite toliko svoga vremena, truda, znanja, ljubavi i pažnje i da ti to neki uštirkani ljudi poremete, otmu sve ono za što si se budio svaki dan u 7 ujutro i tako svaki dan, tjedan, mjesec pa i godinu...
Naravno to se dogodilo svima koji se bave konjima... ali eto takav je život, kažu bit će drugih konja... da bit će... ali ne kao taj za kojeg ste se posebo brinuli i koji vam je prirastao srcu... ne može postojati bolji konj... ili jednostavno ne želiš drugom konju pokloiti toliko pažnje da ti se ne bi dogodilo opet nešto ovako...
Moja ljubav, moj konjić, nespretni moj COLOSEUM, lijen ko vrag :)) sad je u Zagrebu kod neke žene... Onak sjetim ga se toliko puta... Suza sama krene... Jedva čekam da ga posjetimo... Zanima me kako je, kako se ta žeza brine za njega? Jel me zaboravio...
A to ću saznat kad odem tamo...
Eto malo mojih pričica o konjima, pa ak vas nešta znima sam vi mene pitajte... :))))
.....................::::Pussssssa svimaaaa::::...............................
Post je objavljen 09.12.2005. u 19:29 sati.