Marketing
[Qolumna] oQo stripa Muzara
Piše: Vladimir Tadić
Postojao je jedan fenomen na srpskom izdavačkom nebu, zvan T3, gadget magazin. T3 je poseban iz nekoliko razloga. Prvo i osnovno, bio je bezobrazno skup – 250 dinara, dok se ostali slickovi koji se bave tehnikom lome da ne pređu 200 dinara, i to im uglavnom i polazi za rukom, a čak i T&A časopisi tipa Playboy, Maxim i CKM koštaju za trećinu manje. Dalje, T3 je bio loš časopis, od one sorte gde je, osim kolumne Voje Žanetića, krajnje teško razlučiti šta je članak, a šta je reklama. Informacije i slike koje ste mogu dobiti i na netu. I na kraju, T3 je imao očajnu distribuciju. U Beogradu ga je bilo teško naći na kioscima, a u unutrašnjasti niko nije ni čuo za njega.
Pa ipak, i pored svega toga, stigao je do broja šest.
Šta nam to govori? Da su izdavači T3 veoma dobro odradili targeting – znali su kome su namenili svoj časopis i bili su sigurni da će ga njihova ciljna grupa kupiti. U ovom slučaju, target su ili sredovečni muškarci koji imaju love i vole da budu in i da se informišu o gadgetima, odnosno tehničkim igračkama. Ljudi kao Marti Misterija, da prevedemo na stripovski. Famozni "slučajni čitalac" redakciju T3 ne zanima – računica se bazira na ciljnoj grupi, i sasvim je dovoljna.
Tako gledano, i strip izdavači imaju veoma dobar targeting. Uzeću opet dva meni omiljena primera, hrvatsko izdanje Dampyra i originalno izdanje Infinite Crisis. Dampyr, u svom tiražu koji nije veći od 500 primeraka, i sa neverovatnom cenom od 65 kuna za jedan osrednji strip, dostupan je samo u striparnicama i možda ponekoj knjižari i oslanja se na to da postoje ljudi koji će biti dovoljno zaintrigirani da ga kupe i pored svih falinki. I izgleda da se ispravno oslanja. Da li su po sredi kolekcionari koji moraju da imaju sve što je ikada izašlo, "HC snobovi" koji uzimaju samo "tvrde" stvari, ili povremeni strip fan koji je željan da vidi i nešto novije od Velikog Bleka, a da je ipak od Bonellija – računica je ispravna, prodaće se. Kada se na to dodaju knjižnice, i zarade će još biti.
Infinite Crisis se pak oslanja na "event filozofiju" – eto nečega što će promeniti DC-ijev univerzum jednom za svagda (ponovo), we dare you not to pick it up. Targeting je opet savršen, DC ne želi nove čitaoce, ne želi da proširi tržište, već sa trilijardu i jednim prologom, preludeom, tie-inom i čime već ne želi da izmuze i poslednji cent od starih fanova. I opet, i njima očito dobro ide.
Izdavačima je posao da nas muzu, naravno. Ali to ne znači da treba da ih gledamo k'o tele dok to rade, pardon the pun. A ne znači ni da treba im šaljemo pretnje smrću zato što se trude da zarade na nama, jer to im je u prirodu. Ali ovo je 21. vek, informaciono doba, mogućnosti izbora su još malo pa beskonačne. Ako nas zeznu, sami smo krivi.
Naime, fanovi koji žele da znaju šta se to dešava u Infinite crisis ne moraju da daju pare za loše stripove. Zato je Bog izmislio peer to peer. Dosta je skinuto najnoviji prolog/preludijum/tie in sa neta, i već ste upoznati sa situacijom. Sviđa vam se? Odlično, kupite ga na papiru. Ne sviđa vam se? Ne dozvolite da vas kompanija zakine za vaše pare nudeći vam gomilu hajpa umesto dobre priče. Ne znate gde da nađete skenirane stripove, pa još svega par dana stare? E za to ste sami krivi.
Malo komplikovanije, ali ipak slično je i sa Dampyrom. Dok ga možete naći i u skeniranoj formi, ili barem prvih par epizoda, nema potrebe za time – a i lično nikad ne bih sugerirao čitanje skeniranih stripova koji su nedavno izašli na ovim prostorima. Ukoliko nećete da dajete skoro deset eura za jedan (lošnjikavi) Bonellijev serijal, kupite ga u originalu. U "Non solo libri" u Trstu polovni stripovi su od od jednog do dva ipo eura. Na E-bayu još jeftiniji. Čak i da plaćate punu cenu od 2,5 eura po broju – opet vam je jeftinije od hrvatskog izdanja. Ne znate italijanski? E za to ste sami krivi. Dok je razumljivo da niko neće naučiti norveški da bi čitao njihove stripove, i dok je i francuski solidno komplikovan – italijanski spada među najlakše jezike za izučiti. Godinu dana intenzivnog truda, i više nego dovoljno da bi se čitao Dampyr. Nije to Shakespear. A u krajnjoj liniji, čovek vredi onoliko koliko jezika zna. I u CV-iju lepo izgleda.
Izdavači se trude nas muzu, i uvek će se truditi. No, to mogu samo uz pomoć našeg neznanja. Praktikujte "try before you buy" sa skeniranim stripovima i više neće moći da nam uvaljuju bezvezarije. Učite jezike – i više neće moći da nas deru za nešto što vredi mnogo manje, ali je nedostupno na poznatim nam dijalektima.
Sedmi broj T3 kasni već mesec dana. Izgleda da dobar targeting ipak ima ograničene rezultate, a ni muzara ne može večno da daje mleko.
(Vladimir Tadić je vječiti apsolvent prava, povremeni savjetnik za medije te konstantni stripofil.)
Post je objavljen 06.12.2005. u 14:34 sati.