S posvetom: za Strokea
Mi škripimo, la-la-la-la
Jer naše su noge umorne,
Naše su kosti stare.
Mi škripimo, la-la-la-la
Jer teško se prignut
U ovoj dobi,
U ovoj ubožničkoj sobi.
Mi škripimo, la-la-la-la
Kao što škripi kočnica
Starog bicikla
Kojeg zbog starosti više ne vozimo.
Mi škripimo, la-la-la-la
Zato sami sebi pomozimo,
Jer nema onih koji nas trebaju
Već samo na naše
Bogatstvo vrebaju.
Ha-ha-ha-ha
Ha-ha-ha-ha…
Post je objavljen 06.12.2005. u 09:26 sati.