Nisam stajao vani na snijegu i ledu i čekao je da dođe. Ona nije kasnila kao i obično, jer žene, pobogu, ako imalo drže do sebe, moraju zakasniti barem deset minuta, bez obzira na kolikom ih minusu čekao na trgu ispod sata bez šala i kape.
Poslije nismo otišli na kuglanje jer ja mislim da je kuglanje super fora za razbiti presing prvog dejta fizičkim radom i puštanjem njoj da obori više čunjeva od mene. Ona se nije stalno smijala i govorila da je bole leđa i da bi joj godila čaša vina u mom ili njezinom stanu, kako god je bliže..
Poslije nismo otišli do Jaruna, u moju podstanarsku garsonjericu, i nisam joj, onak' ošamućenoj od reda sporta, reda muzike pokaziv'o obiteljske fotke i ona nije vikala: joooj, kak' su ti slatko stajali ovi repovi '84.-te i nije me pitala 'ko mi je ova plavuša koja me grli ispred Eiffelovog tornja '99.-te.
Onda se nismo ljubili dva'est minuta, pa ševili deset, nisam je odvezao kući ni poljubio na parkiralištu pred njenom zgradom, zavlačeći joj ruku pod majicu i u međunožje, i ona nije rekla da se vidimo sutra i da joj je bilo lijepo i da inače nema običaj pušiti na prvom dejtu, al da sam ja nešto posebno.
Mene nije zaustavila murija na putu do doma i nisam napirio 1,7 i nisu mi uzeli vozačku i spičili 5 bodova i koznakolkokuna kazne.
I nisam poslije ležeći u krevetu mislio da 'ko ga jebe, nek sam je ja puko', a za kaznu ću se već nekako snać', ljubav je ionako važnija od novca…
Čudan neki dejt, jebešmisve ak' nije..
hreno
Post je objavljen 05.12.2005. u 13:00 sati.