Marketing
moja životna priča
Bilo je to prije nekih otprilike neznam koliko godina.. moja mama je bila tolko debela da me rodila..
u početku mi je bilo smiješno kada me doktor na svu silu morao izvlačiti iz stomaka, ali što ja mogu, kad mi je bilo baš cool unutra... imala sam tv, komp, krevet, wc naravno,pa čak i hladnjak. Ali nisam se mogla vječno držati za pupčanu vrpcu i doktor me nakon punih 30 sati vuče izvukao van. Zatim su me umotali u neku smrdljivu krpu i tako me držali i ljuljali ljevo desno dok se nisam ispovraćala medicinskoj sestri ravno posred čela. I nastala zbrka, trči ona vamo, trči tamo, vrišti, ciči, cvili, plače, dere se kak joj je to odvratno, a ja uživam u njenoj patnji. Hahaha..
zatim su me moji mama i tata odveli kući i stavili me u neki mali krevetić s rešetkama.
Jadna ja! Morala sam samo tamo biti, i kada me potjeralo na wc, morala sam to obaviti u ono što su ljudi nazvali pelena.
Dakle.. pa kako bi vama bilo da svaki put morate pišat u pelene a wc je malo dalje od vas? ....cccc, ti današnji odrasli.. ništa to ne valja. Al kad sam malo porasla i nisam više ličila na punoglavca, smjela sam se slobodno kretati po stanu iako su me ipak nadzirali u strahu da puknem glavom u stol ili nešto slično..
ok, to doba je prošlo i morala sam poći u vrtić.
Dođem ja tamo, a na stotine djece trče posvuda, neki plaču, neki se tuku, a ja lijepo ravno na stolicu i sjela. Sjedila sam ja tako, vrijeme je prolazilo, i mama je napokon došla po mene da idemo kući. Išla sam u taj vrtić nekih 5 godina, i onda je došlo vrijeme za školu.
Uf što mrzim tu školu! Tada mi je to bilo zabavno i jedva sam čekala da ponovno otiđem tamo, al s vremenom sve to postane dosadno, naporno i glupo. Išla sam zatim i u srednju, iako nikakve koristi od tog. Niš to nevalja. Onda sam još morala i raditi! Zamislite vi to.. pa ko je još vidio nekog poput mene da radi?
Ali nije to dugo trajalo. Dobila sam otkaz jer mi je šef bio pijani kreten.
Eto, toliko od života. Ludnica! Ostarila sam brzo, tako sam i umrla. Naravno, nije to bila prirodna smrt. Naime, uzrok moje smrti bilo je previše izležavanja po kauču i gledanja tv-a, tako da sam nakon jedne od serija zaspala i nikada se više nisam probudila..
eh, živote,.. ali dobro, sviđa mi se sada ovakav život. Podzemni život.
I isto kao i u maminom stomaku imam i tv, i komp, i wc, hladnjak, i slično.. i lijepo mi je, ne žalim se,... je da mi onaj tip gore s lopatom stalno prigovara da stišam glazbu jer ću probuditi ostale mrtvace, al ja se pravim da ne čujem.. hehehe kak sam opaka :p i eto, sad tu pišem svoj životopis nekim ljudima koje ni neznam, al nema veze.. ipak sam ja samo vaša grobarica.
Post je objavljen 04.12.2005. u 19:21 sati.