Stiže nam sv.Nikola i vrijeme je da vidimo koliko je ko bio dobar. Prošle
godine sam stavio guzicu u prozor pa sam dobio k.... u istu. Ove se godine
neću
zajebat. Nije moja guzica etui za mokre kifle. Jednu čizmu ću da stavim kući
u prozor, a drugu kod punice (možda se uguši od smrada.)
Nego me nešto drugo zanima, do koliko ste godina vjerovali u sv.Nikolu i
onog matorog pedofila sa bijelom bradom što stalno drži djecu u krilu? Ja
njemu nisam nikad vjerovo. Odmah sam prvu godinu kod tate u preduzeću
prepozno da je to Rade, tatin prijatelj sa posla. Rade je bio golem srba i
jako je smrdio na papir i amonijak. Radio je u skladištu. Kad sam bio na
redu da odem do njega i uzmem svoj poklon, odlučno sam odbio. Na kraju je
tata morao umjesto mene. Kod kuće sam otvorio dar i našao slatkiše od
Soko-Štark-a, dedu od plejstejšona za igranje pelote i tenisa na tv-u, te
knjigu Tito. Rade, Rade! Meni si mislio uvaljat vruću robu? Nije mu prošlo.
Konzolu sam sredio muški, preciznije one potenciometre koji su glumili
kontrolere za igranje, a knjigu..., pa knjigom sa obriso guzicu u jednom
terminu nestašice kaladonta,kave, ulja i wc-papira. Šta sam drugo mogao kad
su to bile jedine knjige koje sam dobivao na poklon u to vrijeme. Danas imam
fini mekani wc papir sa mirisom breskve i knjiga bi sigurno bila živa da je
onda bilo kao danas. E da je "drug" znao koliko sam onda srao.
Post je objavljen 04.12.2005. u 15:45 sati.