Bijasmo sad na blogu odredenom. Vidjeli smo odredeni komentar.Samo smo zamjetili jedan potpis na komentarima.To je sve što ćemo reći, volimo biti tajnovite jer smo mi ipak neshvaćene. Autor komentara sam će se prepoznati.
Juče negdje oko deset sati uveče,ulica koju loš glas prati odjekivala je zvucima " Miće" iliti Miroslava Škore. Ma bilo je zaaaaaaaaaaaaaaaaakon,ušlie smo nabavivši jednu tiket, pogledom pratile zidove i ljude i iznenadile se kako neka takva ustanova, kao taj klab (ne želimo reklamirati) postoji u našem malom mistu.
Ali nešto važnije nas muči,i to nas je i nagnalo na pisanje ovoga posta. A to je duhovno-psihičko stanje naše koleginice,žemskinje nad žemskinjama,drugarice Bluesice. Neš nama nije juče šmekalo njeno raspoloženje. Nije željela reći Šekembi što ju muči. Ne mora ni ovim putem, to ni ne očekujem iskreno, ali Bluesice de stvarno ak te nešto muči, reci nam.
Moze u četiri ili više očiju, preko telefona, mobitela, neta, papira, bilo kako, al daj RECI NAM!!!
Nismo mi tu samo da bi bile lijepe i pametne i savršene i kul i neshvačene individualke i najkulije trebe od svih treba i trebana.
SEJ JA BLUESICA,NADAMO SE TOPLO!!!!!!!!!!!!!!!!!
VI LAV JU!
Post je objavljen 03.12.2005. u 14:55 sati.