"Ljudi često griješe misleći da su manire samo izraz sretnih zamisli.Postoji cijeli dijapazon ponašanja koje se može izraziti uglađeno.Upravo se u tome i sastoji civiliziranost-da se ponašamo uglađeno,a ne neprijateljski.Jedna od zabluda bio je Rousseauov naturalistički pokret šezdesetih godina,kad se govorilo:zašto jednostavno ne kažeš ono što misliš?U civilizaciji mora postojati određeno obuzdavanje.Kad bismo se poveli za svakim svojim porivom,ubijali bismo jedni druge."
Miss Manners (Judith Martin)
Danas sam počela čitat "Američki psiho"i na uvodnoj stranici sam pročitala gore napisani ulomak.I tako ja počela razmišljat o klincima šta su bili jučer samnom u tramvaju.Vozim se u tramvaju broj 14.Ušla sam na trgu kao i hrpa djece i par starčeka.Meni su inače stariji ljudi simpa.Ne grozim ih se kao neki mladi.Kako je to i običaj svi se počupali za ono par slobodnih mjesta.Ja samo prošetam na kraj tramvaja jel mi nije padalo na pamet da vodim borbu sa nekim za mjesto.Skupina klinaca je naravno sjela.Dobro ne svi.Ovi što su ostali stajat vješali su se za rukohvate i slične šipke po ZET-ovom oronulom tramvaju.I dok su oni uredno sjedili sirota starica je stajala pored njih.Ali stvarno je stara bila.Nitko od njih se ne bi udostojio jadnoj ženi ponudit svoje mjesto.A na njoj se vidi da ne može ni stajat više.I tako ona sama zamoli jednog neodgojenog klinca da se digne a on njoj odgovori ovako:"jebem ti mater stara krmačo,koji kurac si još živa.Daj crkni već jednom,samo nam trošiš kisik.Još bi se i sjela.E nečeš danas."Ona se sirota sva izbezumi i ne zna šta bi napravila.Ustala se je nakon toga jedna gospođa i ponudila joj svoje mjesto.Na njoj ste mogli vidjet da ja sva potresena.A tko normalan i ne bi bio?Ja sam luda bila.Nekim čudom sam se iskontrolirala da mu nešto ne kažem.Cijelo vrijeme sam mislila na svoju baku koju obožavam i kako bi meni bilo da je to netko njoj napravio.A ona je nečija baka.Možda baš i vaša.
A što se tog klinca tiče...on je možda 8. razred osnovne škole.Jadan,nije on toliko ni kriv koliko su mu roditelji krivi za takvo nekulturno ponašanje.Sve se bojim u šta će taj mali izrast.
U zadnje vrijeme jako puno razmišljam o ljudima,životima.I ništa mi se to više ne sviđa.Svi misle samo na sebe,novac i sl.Toliko smo postali jadni da ćemo se međusobno poubijat.A tako nam možda i treba.Mislim da je krajnje vrijeme da prestanemo sa glupostima i počmemo mislit malo i na druge.Možda nam postane bolje i ljepše u ovim našim malim i beznačajnim životima.
PUSA
Post je objavljen 01.12.2005. u 19:30 sati.