Jos uvek ne mogu da otvorim vrata od kuce, a da me ne saceka neki zalutali pogled u hodniku zgrade. Komsinice ispijaju kafe i prepricavaju jutarnja i sinocna desavanja. Ljudi, pa ovo je 21. vek! Pokusajte da uradite nesto od svojih propalih zivota, osim sto samo krivite drzavu i oslanjate krivicu na ljude oko sebe. Razumem da neke stvari ne zavise potpuno od vas u datom trenutku, ali pred vama uvek postoji izbor (IZBOR DAKLE, A NE MOGUCNOST!). Znam da je u drzavi katastrofa, ali od drzvave mi svakako ne zavisi zivot u potpunosti. Ako imam zelju da se obrazujem, uradicu to na bilo koji nacin. A vi, devojcice koje ne umete da sastavite dve prosto prosirene recenice, koje samo jurite farmirane stvari, dobra kola, bogatog decka… da li ste se zapitale sta su prave vrednosti u zivotu? Da li znate da u svetu postoje deca koja nemaju sta da jedu? Da li je zaista vazno, najlepse izgledati, slusati ono sto tv kaze, raditi kako caospisi govore…? Okrenem se i shvatim koliko je jadan ovaj svet, koliko se danas sve svede na novac. A gde je ljubav, postovanje, razumevanje? A mediji sve precutkuju. Televizija servira grand show i latino serije, cisto d aim zamaze oci, da ne shvate koliko je tesko preziveti od sopstvene plate. Novine se vise bave tudjim zivotima nego stanjem u drzavi. Ali nas zivot je samo u nasim rukama. Pre svega ja ne verujem u sudbinu jer mi se ne dapada shvatanje da neko drugi upravlja mojim zivotom.
Toliko od mene…
Cmok za sve :)
p.s. molim vas da samo budete iskreni… :)
p.p.s. milost bludnima, hrana gladnima i dobra rec za jadnoga!
Post je objavljen 01.12.2005. u 12:34 sati.