shetajuci izmedju ognjeva Pakla, sa uzivanjem u radostima Genija koje Andjelima izgledaju kao muchenje i nezdravlje, sabrah neke od tamoshnjih poslovica, misleci da kao shto izreke koje jedan narod upotrebljava obelezavaju njegov karakter, tako i Poslovice Pakla otkrivaju prirodu Paklene mudrosti; bolje nego ma koji opis njegovih zgrada ili odela rezidenata.
kad se vratih kuci, kuci na bezdan pet chula, gde se provala ravnih bokova mrgodi nad ovim svetom, zatekoh jednog mocnog Djavola (ili je on zatekao mene ?), ogrnutog u crne oblake koji su lezerno lebdeli nad njegovim ramenima od stena: ognjevima koji razgrizaju kamen stene njegovog Tela, On napisa ovu izreku koju sada vide duhovi ljudski i chitaju je na zemlji:
kako znash da svaka ptica shto preseca vazdushni put Radosti nije ogromni svet utamnichen u tvojih pet chula ?
Post je objavljen 01.12.2005. u 06:01 sati.