Sve ovo kaj sam napisala u naslovu padne mi na pamet kad mi neko spomene moj razred. Nije da ja mrzim svoj razred ili nekoga iz razreda, nego mi smeta kaj nismo složni, kaj se stalno svađamo i slične stvari. Ja mislim da još niije kasno da se promijenimo i postanemo kao prava zajednica, ali to je moguće samo ako poštujemo mišljenje drugih i ako im se ne namećemo, i najvažnije ako zaboravimo sve što smo do sada zamjeravli jedni drugima i pokušamo se promijeniti. Mislim da nije u redu odbijati ničije prijateljstvo, ali nije u redu niti da se drugi druže s nama samo da nas zezaju ili iz koristi. To bi bilo sve o slaganju u razredu, a sad nešto drugo, ali isto vezano za razred.
Jučer sam si kupila zimsku dlakavu šiltericu i svima se toliko sviđala da su me stalno dirali po glavi. Osijećala sam se kao izgubljeni pas kojeg svi žale (ako i kad me cure iz razreda okruže i pitaju neka pitanja na koja ja ne znam odgovor). Šilterica je fakat super kad se svidjela i mom treneru kojem se niš moje ne švižđa (rekao je da ga podsjeća na vepra što bi trebao biti kompliment, ali u njegovom stilu).
P.S.
Zaboravila sam još napisati da sam danas skoro pukla od smijeha kad sam čula kak ju dečki zovu: Maja- Majan (govore joj u muškom rodu i svakak zezaju). Znam da je bezobrazno od mene što sam se smijala tome, ali kaj mogu kad je mi je to bilo užasno smiješno, a meni kad je nešto smiješno, cijeli se dan tome smijem.
Aj sad čao i čujemo se sutra!
(Po mogućnosti nas posjećujte između 7 i 9 na večer. NIke je u ranijoj smjeni, a ja u kasnijoj, uglavnom.)
Post je objavljen 29.11.2005. u 20:44 sati.