Marketing
Izlet
Evo jučer smo bili na izletu sa našim i sa A razredom...
BIO JE ROĐENDAN MOJOJ SONJI!!! LJUBAVI PUNO TE VOLIM! SRETAN ROĐENDAN!!!
Bili smo u Sloveniji i bilo nam je baš super... 
U basu zajebancija do boli.... 
Onda smo išli u neku špilju 
i vozli se sa nekim vlakićem, a onda gledali neke bolesne ribe... 
Poslije smo išli u neki dvorac...
Cijelo vrijeme je padao snijeg 
i svi smo se grudali i bacali po snijegu... Dobro, ja nisam, nije mi se dalo... Ja sam napravila grudu i onda bi je popapala... Da, da obožavam jest snijeg, tako je fin...
I uglavnom u tom dvorcu nam je ona glupa Slovenka nešto pričala, a mi smo se smrzavali... kasnije smo pozvonili da neko zvono gdje moraš zamislit želju i onda pozvonit, ako zazvoni samo jednom želja će ti se ispunit. 
Meni je zazvonilo dvaput, što bi značilo da mi se želja neće ispunit...
Za natrag bi se smočila više nego šta sam već ionako bila mokra i promrzla da se nisam Antonu prikrpala pod kišobran... 
I, da razgovarala sam sa Lilinkom i doznala da Lilinko nije srao ništa po Luki....
Onda smo krenuli prema Ljubljani, 
a meni noge mokre 
...ajmeeee...
I tako, bas nešto zaštekao i morali se svi mi lijepo iskrcat i gledat kako šofer sređuje bas... Neki su vrijeme uskratili grudajući se.. Evo Mirela je pogodio Sanju grudom u facu, a moja Sanja je naravno popizdila... Onda je Nerast pogodio i mene i Kim grudom u glavu,a ja sam mu vratila gudom koju sam taman jela....
Kad smo napokon krenuli nastavila se zajebancija u basu... Dok sam stajala u zadnjem dijelu basa i sa Nerastom slušala Hladno pivo 
šofer je naglo zakočio jer se skoro spičkao u stup, a ja buuum na leđa i sjebala kičmicu....
Kad smo napokon stigli u Ljubljanu rekli smo šoferuda ne želimo ić po Ljubljani nego samo u WTC...
I, da... Taman smo mislile nešto pojest, kad ono ja primjetila da imaju karting... 
Ja se počela derat i mi ošli na karting... Iris, Stana, Sonja, Nina i Ivana su odlučile samo gledat, a Kimica, Sarica i ja smo išle vozit... Išli su vozit i Ranić, Suika i još neki lik, ali dame idu prve, šta ne??? I tako ja dala 10 eura za 8 minuta vožnje... Možete govorit da sam luda, ali baš sam htjela vozit...
I tako išlo mi je dosta dobro, jurila sam a jebeni slovenski barba mi se u svakom zavoju derao: "Kočnica, kočnica" ili "pomalo, pomalo"... I tako je sve išlo dobro dok se nisam slupala i ne bi bilo tako strašno da mi barba nije počeo držat prodike i prijetit da ću letit van ako još jednom taknem one gume na krajevima ceste... DoMbro, takla sam ih još 2 puta, ali jebeni Slovenac me nije skužio... I tako, moja Kimica je pobijedila, ja sam bila druga, a moja Sarica zadnja...
Nakon toga Sonja, Nina, Kimica i ja smo išle obilazit sve te ogromne zgrade... Ušle smo u prvu zgradu i tražile smo, znate onakve dućančiće sa pizdarijicama i nismo to mogle nać, pa smo izašle van i napravile krug trčeći po snijegu i kiši, močeći se došle na drugi kraj i ušle, kad ono... To je isto ono di smo i prije bili... To smo napravile još jedno 5 puta... Valjda ušle na sve ulaze koje taj dućan ima... nemam pojma ima mali milijun zgrada, a mi se stalno vraćamo u istu... U svim tim krugovima po istoj zgradi Kim je Sanji za rođendan kupila balon Sretan rođendan!, znate onakav, punjen helijem... da ja sam još prije kupila sanji privjesak za torbu na bijelog majmuna 
koji je do bio ime Ovčica mu-mu... 
I uglavnom kako smo stalno izlazile i ulazile u istu zgradu jaaakooooo smo se nagazile snijega i jaaaakooooo smo se smočile...
A onda smo uspjele uć u neku drugu zgradu, ni sama neznam kako, ali uspjele smo... I tamo sam kupila Sanji jedan šareni štapić-lizaljku, kupila sam sebi jedan takav i još jedan onoj osobi koja ga zasluži.... 
I tako, bilo je vrijeme da otiđemo tražit mjesto di će bas doć po nas... i onda smo se taaakooooo smočile i promrzle da je to strašno.... Trčale smo po kiši sve uzbezumljene i močile se i močile.... Moram napomenut da smo sve četiri plave i da nismo iz basa uopće uzele jakne jer smo mislile da nam neće trebat... 
Pa i nisu nam trebale, ma neeeeeeee.... Smrzle smo se tako jako da je to nešto strašno... I onda smo naletile na Lilinka i Antona.... oni su nam se smijali, a Lilinko nas je gađao snijegom... no dobro... onda smo svi skupa sreli ispred nekog dućana... nas četiroi mokre ko miševi i smrzavali se... Došle su Paška i Nikolina koje su kupile nove čizme....
Onda je Lillinko dopustio Sanjinom balonu da odleti, a Kim se na njega izderala... A onda smo vidili bas i uhvatili štur kroz duboki snijeg... Lilinko je Ninu bacio u snijeg, a ja sam pala jer je bio stvarno dubok... nikolina me izvukla...
Napokon smo ušli u bus, nas četiri ko da nas je poplava izbacila... 
Onda mi je Ćorak zagrijao ruke i na njih stavio Inesine rukavice... 
A baš je bio drag....
Onda kad smo si prepričali zgode i nezgode opet smo zapjevali pjesmicu našem prijatelju Reneu ili Suici (dečko nemože reć l pa ga zbog tog stalno sprdam)
Pjesma ide ovako:
"Ubiui smo Djeda Mraza,
ua, ua, ua, ua, ua, ua, ua, ua, ua...."
I, tako... Pričali smo gluposti i zajebavali se...
I, onda par minuta poslije nego šta nam je šofer javio da smo za 20 min u Rijeci, stari me nazvao i rekao mi nešto strašno... Umrla je jedna osoba koja mi je u životu stvarno puno značila, bila mi je kao baka i frendica, savjetnik kakvog nigdje nema.... 
Nisam mogla vjerovat i bila sam u totalnom šoku... I znala sam ja da je stara i da je previše preživljenih infarakta iza nje, da se jednom iz bolnice neće vratiti vedra i nasmijana kao uvijek... Još uvijek ne vjerujem... I jako bi zahvalila Sanji, Kimici, Nini, Karli, Ćorku, Tei, Antonu i svima ostalima koji su bili tamo za mene kad mi je više od svega trebao samo zagrljaj i poljubac, puno vam hvala!!!
I onda čim sam došla na Deltu otišla sam sa sestričnicom, barbom i starcima otišla u Pulu kod one kojoj je najteže, kod moje tete koja je sama, sad ostala bez osobe sa kojom je dijelila sve, bez osobe s kojom je živila cijeli svoj život koja je sad ostala sama, bez obielji... Osim nas koji smo u Rijeci i brata koji sa svojom obitelji živi u Zagrebu...
I dobila sam poruke od Kimice, Sanje i Nine, koje pitaju kako sam šalju mi puse i govore nek se držim... Puno, puno vam hvala na podršci, puno mi to znači, a ja... Ma, bit će bolje....
Svih vas volim!
Post je objavljen 27.11.2005. u 12:43 sati.