Teta mi je bila lijepa, vesela...i sva vražja!
Bio sam mali, zbilja jako mali, i pojma nisam imao što bi to trebalo značiti da je ona 'sva vražja'.
Odrasli su to često govorili kad bi pričali o njoj, rekli bi to sa smiješkom, ali meni je to ipak nekako zvučalo pogrdno. Dugo sam si mislio o značenju tog izraza, sve dok jednog dana nisam taj izraz u potpunosti shvatio, samo tako,...na, za mene malca, prilično neugodan način:
Prišao sam tog dana svojoj teti: "Teta, mogu li te nešto pitati?"
Teta mi se nasmiješila...puno kasnije će taj osmijeh dobiti u mojoj glavi klasifikaciju pod "lukavi osmijeh"...
"Pitaj srećo!" veli ona.
"Vozili se Jatele i Titele u avionu. Ispao je Titele a ostao je...?"
"Titele!" - ko iz topa će ona :D
Vaš Kišni Ddadd :)
Post je objavljen 26.11.2005. u 12:33 sati.