prvo smo se skoro rasplakali i digli revoluciju kaj nepemo kad su nam na početku šk god rekli da nepemo u zg,i kad se školicom proširila vjest da se ide...e tak sam bila sretna... i kaj se onda dogodi... zemu neku pretstavu kaj si već u prvih 5 min videl da je jadna,da jadnija nemre biti(jadnija je bila samo ero s onoga svijeta)... dok nam je delimarka prepričavala kaj se bu događao zvučalo je zanimljivo(pogotovo ono pop i časna se vole,al to je nemoguća ljubav i to...),a ono dosadno... i to tak da sam začorila na polovici prvog čina... još je bilo ok kaj sam se izvalila curama v krilo... ovi u loži do su si lepo legli iza,pokrili se kaputima... i zbudim se ja i sva sreća kaj sam morala na wc(prije pauze),došećem se do tam,ona kaj otvara vrata me čudno malo gledala kad sam prolazila,a kad ono vidim se ja u ogledalo i skoro se zrušim... mojim dragim frendicama je bilo tak dosano da su mi splele pletenice i to tak da je svaka stršila na svoju str... drugi čin je bilo malo zanimljivije,samo su vodili tak dosadne dijaloge... posle smo se malo šetale,i otišle na pizzu...poslužival nas je neki zbunjola,i naravno,nebi ja bila ja da se malo ne psvadim s njim...a kaj ćeš kad mi je gušt svadit se s konobarima.... na kraju smo i zalutale... bus krećeu 15 do 5,a već je bilo pol 5,a mi se nemremo zmisliti kojim putem smo došli... sve u sve bili je bolje neg u školi pa se nebi baš smela žaliti...
pozdraf
Post je objavljen 23.11.2005. u 20:24 sati.