Nakon duge i teške bolesti, mene je dopalo da pišem blog jer je moja draga, kaže u nedostatku inspiracije kakti, otkazala poslušnost i preselila na fotelju. I eto sad problema! Šta pisat? O čemu? Zašto? I najkraće koji kurac smo uopće otvorili blog ovako sasrani i nedorečeni?
Ali ipak, iza svega se krije neodoljiva ljudska potreba da nešto sere iz topline svog doma i sigurnosti sakrivene ekranom!
I tako razmišljajuć o današnjem danu, svim događajima koji baš i nisu za pohvalit se ( kaže se da se samo benav sramotom diči) treba pisat o drugima, a to je i najlakše jelda? gledam ja večeras na nekoj tv emisiju o BIH, te sebi spominjem obitelj glupu jer sam mogao gledat i BB pa se ne bi sekirao i razmišljao o posljedicama i učincima Daytona i pametnih glava u BIH(ma zamisli). Uglavnom tamo brate ništa ne štima, a jadnike koje su uspjeli dovuć pred kameru je bilo žalosno gledat. Jebeš državu u kojoj za sat emisije ne možeš naći jednog zadovoljnog čovjeka!
Post je objavljen 22.11.2005. u 00:45 sati.