Evo naporan vikend je završio i počeo je još naporniji radni tjedan.
Ne znam šta mi je gore depresivna nedilja ili pressing day tj. ponediljak.
Mrzim ih... oboje!!!
Vikend je kao šta sam rekla bio naporan, ali pozitivno naporan šta bi značilo da sam bila u svom omiljenom gradu za zabavu (Zagreb) i ispucala negativnu energiju, koje je sudeći po petku bilo jako puno.
Došla sam doma u 8 ujutro šta nisam napravila već ohoho vrimena. Detalje neću ni pričati u slučaju da mi blog čitaju djeca mlađa od 18 god. iako se oni u današnje vrijeme puno luđe zabavljaju nego šta sam ja u petak. U svakom slučaju sam napunila baterije i potrošila gomilu novaca jer sam usput nabacila shoping koji je u zadnje vrijeme postao ipak pinkicu prečest pa ću morati stati na kočnicu...barem privremeno...do Božića...hmmm, neće ići, ipak svake godine nanovo obolim od predbožićnog ludila i pokazujem sve tipične simptome kao šta su: šoping, depresija, liječenje depresije šopingom, veselje, pa šoping od sreće i tako u krug.
E da je nama ženama kao i Sharon Stone u filmu Casino kad je Robert De Niro pita koliko ti novaca treba a ona mu pokaže rukom špil od desetak centimetara...ne bi nam bilo kraja!
Vidi, vidi tek mi je sad sinulo da ima još samo mjesec dana pa onda dernek!!!
Post je objavljen 21.11.2005. u 22:38 sati.