Marketing
Dim sum
Čitav dan danas proveo sam sa Hong Leijem kuvajući. Ne znam kako da prevedem to arhetipsko jelo od testa u koje je umotan već neki sadržaj. Kinezi naziv jela prevode na engleski kao Damplings, a na kineskom ga zovu Dim sum. U stvari su u pitanju ručno napravljeni agnoloti (slični tortelinima). Za testo je potrebano samo brašno i voda. Testo ne sme da se lepi. Kad se dobro umesi, treba da odstoji desetak minuta. Testo se oblikuje u gliste prečnika dva centmetra i iseče na 2 cm velike parčiće. Parčići se uvaljaju u brašno i oklagijom istanje u male ploške nešto manje od dlana.
Punjenje je već stvar ukusa i improvizacije. Najvažnije od svega je da se sve strašno sitno iseče. Meso može da bude bilo koje, i pomeša se sa jednakom količinom povrća, obično kupusa i začini se tako da bude ukusno još i dok je živo (oni probaju, pa pljucnu). U tu mešavinu idu i dva tri mlada luka, koji mogu da se zamene jednom glavicom luka i dva veća češnja belog luka. Vegetarijanska varijanta podrazumeva pečurke, celer, šargarepu i krompir. Obavezni začini su đumbir i zvezdasti anis.
Jedna, onako dobra kašičica mešavine se stavi na sred ploške od testa, i onda se ova preklopi na pola, slepljujući snažno rubove. Bitno je da rubovi budu dobro slepljeni jer će sadržaj inače da se raspe prilikom kuvanja. Krajnji produkt treba da liči na predimenzionirani agnoloti, mada oblik i nije preterano bitan. Spuštaju se u vrelu vodu, i pušta se da 3 puta provru (dodaje se jedna šoljica hladne vode kada voda provri, pa onda opet). Jedu se topli i uz soja sos.
Nije samo zadovoljenje gladi ono što ova hrana sjajno ispunjava. To je pravi društveni događaj. Teško je jednoj osobi da sve to razvije, napakuje i skuva, i onda se svi prijatelji pozovu da kroz lak razgovor pripomognu. Hong Leiom je naređivao i davao prave zadatke gostima koji su dolazili i odlazili u periodu od nekoliko sati. Ja sam skoro sve vreme punio.
U društvu dva kineza, austrijanca, indonežanina i italijana razgovarali smo o tome koliko je zapadni model demokratije primenjiv na istočne civilizacije. Pomenuta je i Ruanda i užas koji je demokratski sistem tamo izazvao. Složili smo se se da je demokratija sjajan sistem, ali da svaka nacija mora da ga oboji na svoj način. Kinezi veruju da bi demokratija i tamo bila dobra, ali nisu sigurni da jednom tako velikom zemljom može da se vlada necentralizovano, i kao primer dali internet, koji ozbiljno drma politički establišment. Indonežanin je rekako da je u vreme diktature Suharta država ekonomski prosperirala, dok se sada u unutrašnjim gloženjima skoro raspada od inflacije.
Otišao sam skroz sit. Pijan od priče i mirisa kuvanja.
Post je objavljen 20.11.2005. u 22:51 sati.