naime... dugo nisam nešto pisao... i mislio sam večeras jednu pjesmu napisat...
htio sam ju napravit vedrom al i pomalo sjetnom... i imam nekakvu generalnu ideju... al jednostavno mi ne dolaze riječi... "my mind is clouded"...
o čemu se radi... vratio sam se donekle u ono stanje prije nataše... malo mudriji... malo zreliji... puno čudniji... no pošto sam ionaku čudak nitko ne primjeti ;o)
no tu ima i jedan problem... problem je taj da sam jošš uvijek usamljen... ne... ovo nije "mlad, lud, zgodan mladić traži djevojku" post... ovo je nešto što sam dužan ljudima, pogotovo curama, koje me poznaju objasnit... neke će se prestrašit... neke će možda i prestat pričat samnom... i definitivno me 90% više neće gledat isto ko i prije... no ne volim tajne :o)
naime stvar je ovakva... da me sad bilo koja od njih (vas) pita dal želimo bit skupa bi reko da... 2 su razloga...
prvi je taj da vas sve volim... i jako se vežem za svoje prijatelje... previše... i kad izgubim nekog od njih... izgubim dio sebe... no kad prestaje prijateljska ljubav a kad počinje više? nema u biti definirane granice nego granicu mi određujemo... kad MI rećemo "sad želim više"... onda od tog postane više... neću previše o toj temi, ok? :o)
a drugi je... uvijek sam ulazio u "rizike" kad nemam šta za izgubit... i prije su mi sve veze nekako tako ispale... "ajmo pa šta bude"... no uz to sve sad sjedim doma... i 1001 misao mi ide kroz glavu...
zašto to sve pišem... zadnjih par dana mi je bilo baš super... ja i frend smo igrali World of Warcraft... nisam puno razmišljo o stvarima... jednostavno sam radio... i ka dbi došo s posla se igrao... no... onda se desilo... 2 cure koje poznam... neću navodit imena no znaju ko su ako čitaju... su počele pričat samnom... i ja naravno rado pričam s njima tako da mi je to bilo važnije nego neka tamo igrica... no... počelo je bolit... ponovo... sve je bilo super... al najednom sam se htio povuč u kut i plakat... u skoro sam išo spavat u 5 popodne... no... upalio sam wow i zaigro se opet... i prošlo je... i onda sam shvatio što je... želja da promjenim moju situaciju... i trenutna nemogučnost... me ubijaju... razmišljanje o tome što bi mogo imat a nemam... sve to skupa... me stjera u kut... i to toliko da se ne mogu dignut više...
no... ko što sam rekao... ne gubim osmjeh sa lica... boli... al svejedno smatram i smatrat ću da je život lijep... samo znajte svi skupa... da mi je zato teško pričat sa curama ove dane dok si ne sredim život... a neznam kad će to bit... boli me... i zato sam se prvotno povukao od svijeta... i... neznam šta da vam kažem...
eto... samo ne želim imat tajni... a na vama je dalje :o)
*hugs* svima... idem se odmorit... sutra se napokon jednom ne moram dizat na poso :o) ... ... :,(
Post je objavljen 20.11.2005. u 22:33 sati.