Marketing
mrzim ovaj mali jebeni grad di se svi furaju na isusa i thompsona i rap pa mene koja nejdem u crkvu gledaju ko antikrista. u pichku materinu. nedostaje mi moje staro društvo . i On. On mi posebno nedostaje. a jebem mu. život saks. jebem mu jebem mu jebem mu. petkom navečer nebi bila doma neg bi bila vani vandalizirala. a ovdije....... sjedim doma jer me strah otić van da me ne pozovu na večernju misu. popizdit ću ovdije. al fakat. količina bijesa se povechava razmjerno s danima. a jebem mu. danas sam skoro bratu bubnjeve razvalila nakon škole kolko sam lupala po njima. žalosno je to.
kad imate neku posebnu osobu koja vam je godinama frend a onda i više.. puno puno više . i onda vi morate otići. na drugi kraj zemlje. a jebem mu.
ak niš drugo zanimljivo je u novoj školi. jako jako loše al zanimljivo. zanimljivo je promatrati kako se ljudi dijele u dvije skupine. jedne koji vas mrze i jedne koji vas se boje. nisam im niš pričala o komunizmu. dovoljno je bilo da sam neš prokomentiram o toj temi pa da me tuđmanovi štovatelji prozovu komunjarom. a i to je čudno. i u starom društvu sam bila komunjarka :) al to je bilo simpa. no drugačije je kad vas tako zovu oni koji vas vole i koji se slažu s vama nego oni koji vas preziru.
ajde oprostite zbog depresivnog posta. jebiga. preboljet ću ja to. i Njega. valjda. jednom. nadam se. u pm. toliko Ga volim da mi je zlo. idem tući brata. možda pomogne :) pozdrav :)
i da, obećajem da više neću pisati depresivne stvari ................................................. čak sam i sebi dosadna...
Post je objavljen 18.11.2005. u 20:25 sati.