....Sinoć sam poslije worka isao do jednog poslovnog kolege da mu prevedem par rečenica sa engleskog... čojek skonto da treba ić u Kinu "to make buissines" kaže da je tamo izvor jeftinoće i lakog biznisa ((usput moj posl.partner je jedan od glavnih pristalica poznate ekonomske krilatice "Ti meni vreću krumpira, ja tebi pare"))..ne bi sada ulazio u dublje analize u vezi toga.Našli smo se oko deset i po otišli do njega u kafić, pojeli male ćevape s kajmakom..I onda se bacili na posao..Kafić se nalazi inače u sklopu sendvič bara i male pizzerije, pa je tu uvijek prometno...
Prije par dana vec usnulu atmosferu pred zatvaranje je narušavao glasni, teleći glas Siniše Vuce koji svako malo dodje tu na ćevape.I baš se potrefi kad dodjem ja gladan, umoran, još me glava boli, a on davi cijeli restoran svojim političkim, glazbenim i inim stavovima..tortura..
Srećom nije ga bilo sinoć pa smo ja i kolega umakali ćevape i kucali masnim(ne baš previše-)) prstima po laptopu..Kad u tri minute udje u restoran tridesetak ljudi. Vani ispred sendvič bara ih je bilo još toliko. Mi se nijemo pogledašmo i upitašmo ono, otkud sada četvrtkom uveče ovolika invazija gladnih stvorenja kad se šef lupi tupim udarcom po čelu (ko da muhu ubija) i reče žalosnim gotovo plačnim glasom:"Majku mu pa Škoro je imo koncert"!
"Pa šta"?- odgovorih mu.
"Kako pa šta"? "Trebali smo ispeć još stotinjak hamburgera, dvadesetak porcija ćevapa, lepinja, bureka, sirnica...Joj čekaj Ivane, sinu mi ideja, ma nema druge moramo2, uzviknu šef i istrča iz kafića i vrati se u isti čas sa dvije majice u bar. "Evo tebi jedna, meni jedna,idemo"!-uzviknu i utrča u bar na roštilj.
"Ajme bolan šta ti je"?, nisam roštiljo ima dva mjeseca,od kad sam dao ispit pa smo malo slavili na balkonu, uz pogrdne komentare susjeda rekoh mu.
"Ma daj, ne moš me ostavit sad na cjedilu, poslije ja pričam, platit ću ti, sve ću ti platit,svaki minut ću ti platit"..
I tako se ja moj narode nakon dosadnog popodneva na poslu, koje sam proveo surfajući po netu i telefonirajući odjednom nadje ni kriv ni dužan na roštilju.--)
Ako je tko jeo sinoć što na Črnomercu, te ako nije bilo baš ono, mislim pečeno, neka mi oprosti..--)
Usput, zaradilo se lijepo--))
...I danas se baš dobro osjećam...što zbog ispunjenog dana, što zbog obavljenog posla, što zbog činjenice da smo popravili bojler iako je dio koštao 1050 kn, i djelomice zbog tog što sam se naspavao (o.p.skoro do podne),a ponajviše što me ugodno iznenadila jedna porukica oko podneva...dok sam se gurao u tramvaju vozeći se ka faksu pokraj oznojene darkerice koja marte nije skinula od rodjenja...doletjela je jedna obična , normalna , a ipak posebna porukica..mmm...bas je lijepo kad te sitnice mogu činiti sretnim..
Post je objavljen 18.11.2005. u 15:25 sati.