Pitala sam neki dan M.-a da li se boji činjenice da sam ja možda jedina žena koju će ikad više ljubit. Njegov odgovor je bio kratak i odlučan :NE! On meni nije uzvratio pitanje vjerovatno od straha kako bi mogao glasit moj odgovor. Nije ni pitao zašto ga to pitam. Samo je dodao: "Nakon puno godina sve je to drugačije." Sad sam ja pak bila u strahu pa nisam htjela pitat kako to misli. Okrenula sam temu. Možda on nije ni bio prava osoba s kojom sam trebala prićat o tome i pitat ga takvo nešto.
Ali to mi se već danima provlači kroz glavu. Zato sam i provela malu "anketu" među frendicama. Tek toliko da se uvijerim da nisam luda :) i da naravno, nakon razgovora s M.-om shvatila sam da su ipak frendice te s kojima bi trebala pričat o tome. Bia je u vezi gotovo koliko i ja, i oni isto kao briju na neku ozbilju, zajednički život i ostale stvari koje idu uz to. A njezin odgovor na postavljeno pitanje je bio pozitivan. Ajde dobro, barem netko me kuži, odahnula sam. Isto sam pitala i Ivu. I ona mi je dala pozitivan odgovor. Kate još nisam pitala jer je ona tek na početku veze pa je logički da želi ljubiti, gliti i sve ostalo samo njega.
Ja ne mislim na prevaru. Uopće mi to ne pada na pamet. Niti spavat s drugim, niti se ljubit s nekim drugim. Sve to želim radit samo s M.-om. Ali ta pomisao da će se on svako jutro budit pored mene, čitavog mog života, da će mi samo on davat puse i da ću još samo njega imat u krevetu, e to me plaši. A ne pomišljam na preljub. E pa koji je onda meni k...?
Kad smo počeli hodat M. i ja nakon par tjedana veze imala sam neki ludi napadaj panike da će to bit nešto ozbiljno. Toliko smo se od prvog dana kužili da sam jednostavno znala da ćemo biti dugo, jako dugo zajedno. A toga sam se bojala, to mi nakon samačkog ludovanja baš i nije odgovaralo. Čak sam razmišljala da li da prekinem s njim, samu sebe i sve oko sebe uvjeravala da on možda nije baš za mene, ali na kraju je ipak srce pobijedilo. I danas mi nije nimalo žao što je tako isplalo jer ne bi mogla zamislit život bez njega. I onda se opet pitam: U čemu je problem? Hm, možda je to još jedan moj luckast i napadaj, iako ipak vidim da imam frendica istomišljenica. I Bia stalno navija na zajednički život s dečkom, a s druge strane i nju pomalo plaši činjenica da je on onaj pravi. Onaj s kojim ćeš provest ostatak života- u dobru i zlu.
Od kad sam s M.-om rijetko kad se uhvatim da mislim na nekog drugog. Gotovo nikad. Pa i normalno, kad on svakodnevno zakupi moje misli skoro 0-24. Nemam potrebu da ga prevarim, da se podsjetim kako to neki moj bivši radi, niti mi dođe da eksperimentiram na nekim novom. I znam kad dođe do tako nečega da će svemu ovome što imam sad doći kraj. S razlogom, jer to će biti samo potvrda da nešto negdje ne štima. A za sada sve štima. Još samo moram doznat šta mu je značila ono da je to s godinama drugačije, zanimam me s muške strane kako on vidi ljubav u šezdesetima. A kad saznam, javim vam. Jer ovaj moj napad za sada nema kraja, i ne vidim kraj ni njemu ni ovom postu.
Stoga dragi moji, do švrakanja, pozdrav
Svira: Andrea Boccelli- Romanza
Post je objavljen 17.11.2005. u 14:51 sati.