Marketing
umro sam.
jedna obična srijeda i prijelaz na jedan obični četvrtak... i zakaj ja onda sanjam tolko boleština?! nakon nekih milijardu snova o nuklearnim katastrofama (budući da studiram tak nekaj onda sam valjda opravdano u strahu gledajući kolko ne znamo kaj radimo), snova o sexu sa nekom predivnom nepostojećom poznanicom ili snova di mi ispadaju zubi noćas se izmješalo svega. i prvi put sam se ja usto iz kreveta prije nego kaj sam mor'o. Dobro, činjenica da sam odust'o od onog zbog čega sam se mor'o probudit trenutno nije važna.
hodam ja po kvartu i svako malo vidim neku facu ko iz filma Stephena Kinga il ovog najsvježijeg Amityville horrora. i, onak ko žešća faca ne reagiram ja na to (makar mi je katater već bio prispojen), i sretnem najboljeg fizičkog kondicijskog trenera u Hrvata Kikija, čovjeka s najdužim komentarima Chada i čovjeka s najdužim remenom Goca. oni se vozikaju u nekom prejebenom autu (to valjda proizlazi iz činjenice da još nisam vidio Kikijevu A klasu. pizdo!) i pozovu me da pobjegnem od čudovišta (?!). Dolazimo mi u neke toplice i tam Goca profesor iz srednje škole ispituje neko gradivo, Kiki je nesto, a Chad s nekim rastaljivačem uništava sve metalno u prostoriji (valjda je pičkica zamrzila metal glazbu). Meni jedan drugi profesor potiho dolazi i u povjerenju mi kaže "čestitam".. "na čemu, sunce ti tvoje?!", mislim si ja, a on onak razočarano veli "bez brige, ubrzo ćeš vidjet. desit će se..." u tom trenutku nalazimo se na nekoj najsablasnijoj i najmračnijoj plaži na kojoj je voda tolko bistra da vidiš na ogromnu dubinu. neki ronioc (?!) me diže u zrak, taman do prvih kišnih oblaka i kaže mi "ako ne odustaneš, ispustit ću te" ja vrištim "od čega ak ne odustanem?! kaj oćeš od mene?!" naravno, valjda sam zvučo prebahato pa me ispustio, padao sam užasno dugo, nisam mogo disat i mislio sam si "oke, valjda sanjaš pa ćeš se prije pada probudit", but noooooo... padnem i pljusnem na vodu koja je bila dosta mekana i ispod vode me neki starac gleda i govori mi iste riječi "čestitam" i "bez brige, ubrzo ćeš vidjet. desit će se..."
za sekundu s istom ekipom s početka nalazimo se iza neke sumnjive kuće u nekom kombiju, a pokraj nas sparkirana tri auta. jedan je trebalo pomaknut jer drugi nije mogo izać, velebni vozač Goc ulazi i pomiče ga dok Kiki pronalazi krivotvorene €ure u tom autu. neka ekipa je vidla da smo im skužili frendove i javljaju im. ti ljudi su u stvari bivši murjak i njegov 7 godišnji sin. taj mali me odvuko na stranu da mi proda upaljač. "ne pušim", velim mu i pogledam prema ostatku ekipe a tamo frka! oni likovi se prikradaju nekoj ženi, zadave ju s nekom žicom i na nišan stave moje frendove, koji od jednom svi imaju crne kapuljače i pomiruju se sa smrću (ne znam jel su i inače tak hrabri, kad se sjetim kak smo propjevali na tribini. interne spike, nije važno). niš mi nije jasno, nijemo i nepomično gledam prema tamo kad se jedan od sumnjivaca okrene prema meni i ispali metak. metak je putovo sporo, glasno i nježno je svirala Speed Of Pain od Marilyn Mansona, al ja se nisam mogo pomaknut. opet sam si mislio "oke, valjda sanjaš pa ćeš se probudit prije neg te pogodi"... but nooooo.... metak me pogodi i razmasakrira mi lice, padam na pod i izlazim iz tijela i gledam ga kak leži. totalna tišina. umro sam...
probudio sam se s bolovima u svim mišićima i u istoj pozi u kojoj sam i zaspo (bar mislim). valjda sam od straha bio zgrčen i nepomičan cijelu noć. umjesto da budem sretan kaj sam se probudio živ, ja sam se osjećo nekak pokislo ko da me tek sad čekaju neka sranja (ko kad zbog nekog problema teško zaspite, spavate i ne razmišljate op ničemu, i onda se probudite i skužite da se taj problem vratio). užasno bolestan osjećaj... ustvari mi je ponekad i drago kaj imam takvu maštu pa mi nekad nije dosadno, al ova noć bila je čudno... jaaaaako čudna.
i onda, pred nekih par godina kad sam jednu frendicu (s kojom se međusobno mrzim zadnje vrijeme) pito kaj znače ti snovi u kojima se ne probudiš prije smrti ona ko najjebeniji intelektualac ispali "to znači da težiš nečemu." "NO SHIT; SHERLOCK!!!" to sam ja mogo nekom reć nakon kaj je pogledo Mućke, došo s placa, kopao nos, čoho se po jajima il čito Milu.
drago mi je kaj nisam umro jer očito imam još nerazriješenih poslova u životu. e sad, kojeg? moram se pomirit s tom curom i opet ju zamolit za jedan prejebeno pametni odgovor tipa "to ti znači da ti je nadimak domi"... uuuuuu, spooky...
Post je objavljen 17.11.2005. u 11:31 sati.