Nema te...
Put te vodi od mene...
Vidimo se samo preko vikenda...
Koliko sam te zeljna, nikada mi nije dosta biti sa tobom.
Nedostajes mi...
U noci dok spavam sama u onom prokleto ogromnom krevetu...
On je pravljen za dvoje...a ne samo za jedno...
Nedostaje mi tvoje sasavo pjevanje...
Kradu ti minute na telefonu...
Skracujemo razgovore...a tako te volim slusati...
Kako se salis...i onda u trenu uozbiljis...
Kada pravimo razne planove, mada znamo da cim dodes,
Ipak cemo cijeli vikend provesti kuci....i sa familijom...i mojom i tvojom...
Nije lose...mada ponekad dosadi...
Mada ponekad prespavas...odem u drugu sobu cim zaspis...
Tvoje hrkanje mi ne dopusta da spavam...a ujutro se cim otvoris oci uvuces kod mene...
Zagrlis me od zada, privijes blize sebi, i sa poljubcem u vrat, pitas 'opet nisi mogla spavat od mene?'
Pripadam ti...potpuno...cak i kada to najmanje mislis...
Ne ljuti se na mene...pokusavam biti onakva kao sto zelis...
ali ipak, vrag tesko postaje andeo...
Post je objavljen 16.11.2005. u 19:59 sati.