Beogradski nedeljnik NIN od ovog meseca ponovo je pokrenuo srpsko izdanje francuskog mesečnika „Mond diplomatik“ (Le Monde Diplomatique), u Francuskoj poznatog i kao „Le Diplo“. Ovaj mesečnik, koji u Francuskoj izlazi u tiražu/nakladi od 350.000 primeraka, a širom sveta preko 1,4 miliona primeraka, dostupan je na još 19 jezika (među kojima su engleski, nemački, italijanski, španski, ruski, hrvatski i slovenački). Le Monde Diplomatique nadaleko je poznat po svom ozbiljnom i analitičkom novinarstvu, pa spada u vodeće svetske časopise koji se bave međunarodnom politikom i globalnim ekonomskim temama. Takođe je poznat i po alterglobalističkom stavu (tj. zalaganju za globalizaciju, ali uz demokratske vrednosti i socijalnu pravdu, za razliku od sada dominantnog neoliberalnog globalizma) i argumentovanoj kritici američke spoljne politike.
Časopis je osnovan daleke 1954. godine, a u mnogim državama ne prodaje se samostalno već kao mesečni dodatak poznatih časopisa ili dnevnika, pa se tako u Britaniji distribuira uz Guardian Weekly, u Nemačkoj uz Tageszeitung (TAZ), a u Grčkoj uz Elefterotipiju. U Hrvatskoj ga od decembra/prosinca 2004. izdaje kuća Masmedia, a u Sloveniji od oktobra 2005. udruženje Novinarski klub. U Srbiji je časopis izlazio od marta 2001. godine kao samostalno izdanje novinske kuće „Politika“, ali je bez obrazloženja ukinut u decembru 2003.
Ljudi oko časopisa postali su evropski stožer otpora nehumanim metodama koje primenjuju svetske sile u ostvarivanju svojih ciljeva, pa su tako učestvovali i u osnivanju udruženja ATTAC (Association for the Taxation of financial Transactions for the Aid of Citizens) koje se u početku zalagalo za uvođenje tzv. Tobinovog poreza (Tobin tax) na finansijske špekulacije valutama kojim bi se obezbedilo nezavisno finansiranje UN i drugih organizacija kako ne bi zavisile od volje velikih sila. U međuvremenu, ATTAC se više posvetio borbi protiv spornih odluka STO, OECD-a i MMF-a, ali i značajno doprineo nastanku Svetskog socijalnog foruma kao protivteže Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
U prvom broju na srpskom jeziku nakon stanke, direktor redakcije časopisa Injasio Ramone (Ignacio Ramonet) u svom uvodniku bavi se odbijanjem SAD da omoguće međunarodnu kontrolu (preko UN ili na drugi način) nad ICANN-om, telom koje upravlja Internetom, dok su neki od ostalih članaka posvećeni problemima koji nastaju usled nepoštovanja Ugovora o neširenju atomskog naoružanja, održivosti sadašnjeg modela razvoja čovečanstva zasnovanog na potrošnji, imenovanju sudija Vrhovnog suda u SAD, tezi da su Izraelci zapravo otrovali Jasera Arafata, ekonomskim vezama Kine i Japana itd. Za razliku od Politikinog, izdanje koje jednom mesečno stiže uz NIN manjeg je formata (ima više stranica) i štampano je ćiriličnim pismom, kao i sam NIN uostalom, ali je i dalje u formatu dnevnih novina, dakle na ne previše kvalitetnom papiru i bez poveza tj. zaheftanih stranica.
Nažalost, Ninu nije uspelo da prvo izdanje odradi besprekorno, pa smo tako mogli pronaći katastrofalne prevode poput izraza „numerička fraktura“ (engleski „digital divide“ tj. „digitalni jaz“ — zaostajanje određenih delova sveta u primeni novih tehnologija poput Interneta i računara), štamparsku grešku („libelarizam“ umesto „liberalizam“) na naslovnici (u najavi jednog teksta), a i mnoge adrese Web stranica u fusnotama tekstova su loše odštampane (ubačeni razmaci, nedostaju znakovi poput „:“ i „/“), tako da su praktično neupotrebljive. Nadam se da će beogradska redakcija ubrzo eliminisati te početne probleme na zadovoljstvo svih zainteresovanih.
Od sveg srca čestitam Ninu na ovom potezu i radujem se što će mnogi u Srbiji ponovo moći da čitaju ovaj zaista vrhunski francuski časopis.
Post je objavljen 16.11.2005. u 00:47 sati.