Zaista! Vrhunskom djelu vrijeme nauditi ne može. I konačno u eri digitalnih dokumenata, jedan od najlegendarnijih tekstova osamdesetih konano kruži e-mailom. Krivo mi je jedino što ja nisam bio taj koji ga je prenio u digitalni oblik i tako mu dao novi život. Tkogod je to uradio, hvala mu, učinio je veliku stvar za kulturu psovke na ovim područjima.
Ovaj kultni govor kapetana vojske Kraljevine Jugoslavije Luke Đuraškovića, u osamdesetima nazivan je i poetskim psovanjem. Ali on je mnogo više, on je slika balkanskog duha podizanja labavog morala putem regionalšovinizma. Krtakoročno nije pomoglo najstarijoj Jugoslaviji (dugoročno posljedice imamo još i danas očite u svakom Vucinom albumu i mnogim sličnim), a sam heroj crnogorčina Luka pogino je u prvim danima rata.
Eto teksta u cijelosti (redaktura Aparatczyk):
>
> Svibnja 1940. godine uslijed prijetnje napada
> fasističke Italije na Kraljevinu Jugoslaviju izvrsena
> je djelomična mobilizacija jugoslavenskih vojnih
> jedinica s koncentracijom na području Slovenije.
> Prilikom obilaska 40. pješadijskog puka smještenog u
> Brezovici 26. svibnja napravljen je stenograf govora
> koji je postrojenim vojnicima održao komandir 1. čete,
> kapetan Luka Đurasković. Kapetan Đurasković poginuo je
> tijekom Drugog svjetskog rata, a stenograf njegovog
> "povijesnog" govora iz Brezovice sačuvan je u arhivu
> Srpske akademije nauka (A-38-119-263).
>
> "Slušaj amo! Mi živimo u ozbiljno doba, i svaki od vas
> znade zašto ste tu.
> Svi ste skoro stariji i ženjeni ljudi, vi čitate
> novine, jeli tako.
> I ako nam pruže rat, jebo ga otac, mi ćemo ga
> prihvatiti i ratovati. U tom slučaju, jebo mu pas
> mater, morali bi mi tako da primimo borbu, pa makar
> svi izginuli. To bi bilo od nas časno, jel
> tako!
>
> Naši susedi Talijani, e to su kurve jedne. Oni, jebo
> im pas mater, boje se ratovanja a hoće da dobiju
> zemlju bez krvi. Oni, fukare jedne, kažu da imaju
> pravo na Dalmaciju. Jeste, dobiće, ali kurac. Jel
> tako? A zar mi nemamo pravo na Trst, Istru i druge
> naše krajeve!? Pa dabome da imamo! Sada se prave
> prijatelji, a sutra napali bi nas, kurve jedne. Jel
> vam to jasno!? Jebo im pas mater, samo neka dođu,
> poslaćemo ih u pizdu materinu!
>
> Drugo: mi južni Sloveni, bili smo i
> jesmo najbolji vojnici Evrope. Jel tako? Dabome da je
> tako, i tako treba da bude! Musolini je dosta učinio
> za Italiju. On je mnogo dao Italijanima, ali ih nikad
> neće učiniti hrabrima; makar im kurac dao neće moći da
> im da srce junačko. Jel tako!? Jel vam jasno? E,
> drugo, kažu Talijani, oni vele, "kod nas je sve
> motorizovano. Naši su mitraljezi FIAT, naši su tenkovi
> FIAT, naši su avioni FIAT, i sta ja sve znam ... u
> pičku materinu. Znamo mi to, ali je u njih i srce
> FIAT, jebo ih sveti Jeronim na nebu. Samo, ima jedno:
> oni nas ne znaju, pička im materina! Jel tako? Dabome,
> baš tako, i tako treba da bude.Drugo:
> hoće da nam budu kuratori, da garantuju naše granice,
> pizda im materina. Talijani, i ko zna koji kurci -
> Nemci, Englezi, Francuzi, Japanci, Kinezi i drugi, pa
> čak i Drustvo naroda. A sta se nas tiču njihove
> garancije, pizda im materina! Znamo mi šta su to
> garancije. Kurac garancije! Jebo im pas mater
> garancijsku i kurvarsku.
>
> Drugo: Svi vi znate da se naša vojska
> najbolje hrani. Jel tako? E, kad je tako, onda hrana
> treba da bude još sto puta bolja. Imamo kuvare, jebo
> im pas mater, i još ne valjaju. Pa dobro, gde su ti
> kuvari, jebo im pas mater svima od reda!? Dežurni,
> deder zovni mi kuvare, pizda im materina ... Pa, dobro
> kuvari, jebo vas sveti Jeronim na nebu, poslaću vas
> sve da terate mitraljeze u brda, u pizdu materinu, pa
> da vidimo da li će hrana biti bolja! Jebo vam pas
> mater kuvarsku! Jel tako!?"
>
> (Kuvar Trobec javlja se: "Alo gospodine
> kapetane, iz griza se ne more ...")
>
> "Kus! Ništa te nisam pit'o! Marš u pizdu
> materinu, jebo ti pas mater kuvarsku! Kad te raspizdim
> pretvoriću te odma u mitraljez! Drugo: Gde je onaj
> koga su ubile gaće? ... A, tu je ... E, baš tebe ću
> poslati na Talijane, jebo te mitropolit! I ti si mi
> kurčev vojnik! Ubile ga gaće ..
>
> Slusaj amo i šta se smeješ! Svi vi
> znate da ima i drugih kojima se hoće naša zemlja,
> pizda im materina! Šta gore one ciganske kurve kažu da
> im pripada Srem, Banat i Baranja. Pa dobro, pizda im
> materina tatarska, sto ne dođu da uzmu pola Slovenije
> i Hrvatske, jebali ih njihovi grofovi; jebo im pas
> mater njima i Hortiju i Telekiju i grofici Marici!
>
> Drugo: Jel idete vi onako, preko noći,
> malo u Domžale? A? Znam ja vas dobro. Sve ja znam, jel
> tako? A vidite, to ne sme tako da bude. U nas postoji
> preki sud, pa tu nema više šale. Odma te streljaju,
> jebo te faraon! Da li vi mislite tako? Evo - ide ti
> komandir negde tamo u pizdu materinu, vodnici sta ja
> znam gde, jebo ih Bog i onako ništa ne valjaju,
> podnarednici sede u kafani, a vi - u Domžale. Pa sad
> lepo dođu Talijani, pizda im materina! Kako bi sve to
> izgledalo? I kako bi nas fino udesili ...
>
> Majku im žicarosku! Pa to ne sme da bude, jel vam
> jasno!? Ne može to tako kod nas da bude, kako je bilo
> kod čeha. A, jok! Eto, i to su kurve koje se uopšte ne
> bore nego samo polažu oružje, kukavice jebo im pas
> mater i njima! Pa eto ovi Poljaci, jebo ih sveti
> Jeronim, borili se borili ... a njihova gospoda
> ministri - tup u avione, beže kurve avionima pravo u
> Pariz. Ništa manje, u pizdu materinu, da tamo tobože
> vladaju; ali samo kome, pička im majčina! U nas ne sme
> da bude tako, naravno.
>
> Drugo: Nije to sve što sam vam kazao.
> Ama svi vi tu znate, pametni ste ljudi. Išli ste po
> svetu i sigurno ste videli lepu varoš Temišvar? E
> vidite, kažu Rumuni jebo ih Bog otac, "To je naše!".
> Pa dobro sad, pička mu materina, šta je onda naše!? Za
> koji smo krasni kurac mi onda ovde i šta mi da
> branimo, kad ništa nije naše!? Pizda im materina! Pa
> sta mi plaćamo toliki porez, kad je tuđe!? Jel tako?
> Onda od nas neće dobiti niko nista! Daćemo im tvrd
> kurac, i to tvrd za mnogo godina. Neka dođu, ako su
> junaci, a mi ćemo s njima pravo u pizdu materinu,
> preko Drave i Save, pa makar svi izginuli! Jel tako!?
> E, pa, dabome da jeste, jer drukčije ne može i ne sme
> da bude!
>
> Naravno! A sad vodniče, daj ljudima voljno!"
>
>
Što čovjek može nakon ovoga reči osim; "DRUGO!"
Objavljeno u "Startu" nedje u bespućima osamdesetih.....