Marketing
Visiting places. Godišnjica. Nešto lepo.
Ovog vikenda sam konačno uspeo da odem malo u divljinu. Sa dobrim društvom. U brda po kojima se lomatam poslednjih petnaestak godina. Sreo sam poznanike koje nisam video godinu dana. Još me nije prošao umor - onaj prijatni umor koji dolazi posle fizičke aktivnosti. Bol u mišićima & rašrafljenost zglobova.
Slučajno ili ne, to je mesto gde sam upoznao X; i isto mesto koje je pre tačno godinu dana bilo naša poslednja stanica na povratku kući, pre nego što će mi reći da je sve gotovo. U subotu uveče sam se zatekao istom mestu gde smo pre osam i po godina prvi put sedeli jedno uz drugo. Sećanja postoje, ne mogu se izbrisati - i to je sve.
Kad - tad ću ponovo posetiti sva ta svoja mesta, koja volim i koja sam neko vreme delio sa njom. Uživaću i dalje u njima, kao što sam oduvek činio; sam ili sa nekim drugim.
Imam druga mojih godina, koji se može opisati kao: otkačen, zajebant, roker, neodgovoran, dobar. Ima dete od 17 meseci. Kad sam ga video kako priča sa svojim sinom, kako se raspilavio, to mi je bilo lepo i neobično, videti svog druga u takvom svetlu.
Post je objavljen 15.11.2005. u 11:00 sati.