Tila san ti javit da smo se prekjučer našle na čaju. Nemam volje zvat te telefonom, jer imam feeling da bi mi nakon par minuti prenemaganja mogla reć da ti dam moju Rođenu da se ti i ja telefonski više ne gnjavimo. Nisam ti ovu izjavu uzela za zlo, jer je bila na tvoj (telefonski) račun, a tila si joj ka fol čestitat i rođendan pa onda malo tračat onog nekog tipa šta ga ona poznaje, a šta ćeš ga ti tek upoznaat (znam da nećeš odolit!!!), iako te ona već upozorila na njegovo bejbi – fejs – patološko – manijakalno ponašanje.
Dakle, našle smo se Djevojka od 14 palmi, naša Ekonomija i ja. Moram ti priznat da se nisam odavno tako dobro nasmijala. Ekonomija je masu uživljena u svoj studij i drugu godinu. Definitivno je najjača njena izjava da je probala sve moguće načine polaganja ispita i da je na kraju shvatila da joj ostaje samo učenje. Kaže da se odlučila posvetit faksu. Onaj njen se ka traži, ili tako bar ona kaže. Sad će bit da su 4 godine skupa, zamisli?! I da, moram ti reć da se ostavila svih oni horoskopa i natalnih karata. Kaže da nema od tog ništa. Kad su joj horoskopi najavljivali da joj se zvijezde smiješe, gotovo crkavaju od smijeha na svim poljima, ona je virovala da će položit ispit, al' je od silnog uzbuđenja uspila par puta ne prijavit najvažnije ispite na krajnjim rokovima pa je odlučila otpisat i zvijezde i njihove osmijehe! Inače, izgleda dobro. Puna je zvizdarija! Susidi su joj još uvik ludi, ali je s njima na dane. Seke su joj dobro. A brat se traži ka i dečko. Ona prijateljstva su se raspršila. Doduše, ima neku novu priju koja ju je inspirirala kojekakvim materijalom pa joj je dobro došlo da me preispita o koječemu vezanom za moje ˝stručno˝ područje. Taj te razgovor i ne bi previše zanimao iako je bio živ. Nešto slično onom tvom i mom razgovoru koji je počeo tako što si ti rekla da ja imam nešto zajedničko s Predragom Raosom. Sad mi se čini da bi ti mogla nešto krivo shvatit pa ću ti još jednom ponovit da je samo bio tako živ, razgovor. A imao je i sličan završetak. Ti si obećala da ćemo za desetak godina bit u istoj televizijskoj emisiji, al' da ćeš ti skupit ekipu koja će me moć pratit tj. koja će mi moć kontrirat. Od nje sam se jedva rastala uz obećanje da se uskoro vidimo i da ćemo još pričat o ovome/tome/čemu već. Čini mi se da nije prihvatila nijedan moj odgovor, baš kao ni ti onda. Moguće je da ju je sve to natiralo da se zamisli, baš kao i tebe onda, jer mi je malo nakon rastanka poslala neku poruku na koju se još uvik smijem. Tu tematiku jednostvno ne mogu spojit s njom. Ipak, bar me je Djevojka pohvalila kako se njoj čini da tematiku pozajem bolje nego što bi trebala (zato hvala ti Djevojko!). Virujen da te zanima i kako je ona. Znam da te od nje dijeli par brojeva i dobra namjera (po mogućnosti i dobro tvoje raspoloženje) pa ću ti samo reć da si je danas kupila čizme u svrhu šoping – terapije. Iako sam joj gotovo obećala da ću doć do nje večeras, ipak sam se uspila pridomislit u zadnji tren. Vraćanje mi teško pada, osobito kad je vani navečer ovako čudno – vlažno – prohladno. Zato sam za sutra dogovorila šetnju po suncu (da, da toga još uvik ima u St – u, a ti se nepotrebno kažnjavaš maglom), a i kavica će past negdi uz more (:-)) u the best društvu. Mogla si ubrzat korak prema dolje, ako ne zbog nas koje smo trenutno u poluradnoj fazi, a ono bar zbog sunca, rive i kave?!
Tila bi ti još svašta – nešto reć, al'...
Eto...
Znaš... poruka je uvijek podsjećanje na sebe, Meša me to naučio. Ja učim tebe...
Čuvaj se... Mrgude..
Post je objavljen 12.11.2005. u 23:14 sati.