Da znaš da volim naša jutra.
Kad ustanem ranije,a tvoje lijepe oke još se skrivaju iza kapaka.
Kad te tako usnulog promatram bez prestanka.
Užicam koju minutu neta,a onda se opet vratim najljepšim očima.
Na pitanje «Ljubavi,želiš Nescafe?»,čuje se samo dugo «Mhmmm.».
Znaš da volim biti korisna ujutro:) Ali sasvim tiho i polako,još te ne želim probuditi.
Šalice su pune.I na stolu.
Ja nazad u krevetu.Kraj tebe.
Tvoja maza.Uvijek.
....
Počinje neka sasvim druga priča,scenarij samo nama poznat.
A šalice i dalje pune.
Na stolu.
Nescafe u nijma hladan.
Post je objavljen 12.11.2005. u 17:55 sati.