Glupi ponos… Zašto ne mogu uzeti telefon u ruku i nazvati? «Gle, volim te»… «Gle oprosti»…. «Žao mi je»…. «pogriješila sam»…. «samo te želim čuti»…. bilo što!!! Ali …. NE!!
To je samo uvod, to nisam ja…. ovaj put nisam pričala o sebi jer ja nisam takva…ako pogriješim – znam se ispričati. Znam ispraviti pogrešku, znam se iskupiti, znam barem pokušati riješiti nesporazum, znam reći oprosti, znam reći volim te, znam tko mi je važan, znam tko mi je najvažniji, znam se potruditi, znam pobijediti umor, znam se žrtvovati, znam iznenaditi, znam što želim iako to uvijek ne kažem, znam popustiti, znam tolerirati….ne, nisam savršena …. baš suprotno, ponekad znam biti naporna, živčana, netolerantna, namrgođena, glasna, preglasna, ljuta, nabrijana, dosadna, ne-fer, i još miljardu drugih loših osobina…. ali, usprkos tome, znam kad nije vrijeme za moje mušice i opet razmišljam o drugima i pazim da ih previše ne povrijedim i trudim se ne iskaljivat se na njima (iako mi to ponekad ne uspijeva)…a i još se po nečemu razlikujem od pojedinaca… ako znam da sam ja kriva, ako sam JA pogriješila, ako JA ispadnem loša…. onda se ponos stavlja u drugi plan…barem nakon dva – tri dana…. ako ja pogriješim, u mojem vokabularu postoje riječi «oprosti», ili barem «gle, jebi ga, zajebala sam»…. ;) Osim kad je jedna osoba u pitanju, onda je to druga priča (ako nekog muči ko bi to mogao biti , odgovor je -moj tata, tak da se ne zamarate ;) )
Ali poanta je da onaj tko pogriješi treba sranje pokušati i riješiti… Ako se ja naljutim i koliko god se to možda često događalo (ili barem tako izgleda), ni jednom nije bilo bez razloga i onda očekujem da kad drugoj strani objasnim zašto se ljutim, da mi bar kaže nešto a ne da šuti… šutnja ništa ne rješava, samo potiskuje stvari i slijedeći put će biti još gore….
Ali, kako uzeti telefon u ruku kada vi niste krivi….bar ne skroz… kako uzeti telefon u ruku kada druga strana šuti i ponaša se kao da ju nije briga…kako uzeti telefon u ruku kada ni nakon što podsjetite drugu stranu na nešto, ona to ignorira…. ovdje se ne radi o ponosu, radi se o «right – and – wrong»…
Ovaj post nije nešto jako dubokouman i nema previše smisla, jednostavno je hrpa nabacanih misli koje 90% ljudi ne može povezati ni shvatiti…. za vas koji ništa niste shvatili ni povezali, samo želim reći – kužim vas i nije bed, jednostavno mi u komentarima pošaljite pozdraf i pusek što sam se vratila (dugo nisam napisala post) i željicu za lakša vremena…
pusa svima koliko vas ima….kvak kvak
Post je objavljen 12.11.2005. u 14:36 sati.