zakaj sad pišem ovaj blog? pojma neam. možda zato jer sam sva nekva živčana, luda, psihički nestabilana, a možda mi se sam da tipkati, odn. treskati po tipkovnici dok stari krmi na fotelji metar od mene. boli me... danas je dan bil ok. kaj ok, superrrr! jedino mi je bad kaj sam pak mami morala lagati da je v školi bilo ok, makar ne znam kak je bilo v školi, niti nisam bila v školi. a zaboli me ono kaj, falla bogu, nemam. znate ljudi kaj me zanima; zakaj su dvoje ljudi koji se sigurno vole, koji su za mene predstavljali pojam idealnog para iznenada prekinuli. zakaj. to me muči. uvijek sam se nadala da bum i ja jenog lepog dana našla takvu osobu s kojom bu mi tak lepo, i našla sam ju, al me strah kaj se to ne desi i s nama.
luda sam. upravo mi svira šamar od hladnog piva. ta je stvar isto luda. imam potrebu da se na nečemu, nekome ispucam, a ne znam na koji način. pizdim, pizdim, pizdim, pizdim.. kako te slijede pogledi..... ma daj, crknite! misliš da ne vidim?!?!?! neda mi se nikaj. neću iti u školu, oću živeti svoj život na vlastiti način, a ne kak bu mi neka stara usidjelica rekla jer se njoj tak prdi, jer nema koga jebati u životu, jer nema decu na kojoj bu cepala drva, jer su joj starci već krepali od žive muke dok su vidli svoj vlastiti izrod.
meša mi se. grozno je to... nekad se osjećam da imam napadaje psihoze, ludosti, masovnog uništavanja, pjevanja, deranja najčešće, običnog kričanja i svađe. baš mi se ve da svađati se s nekim. a nemam s kim. si mi doma spavaju. stara mi je glupa. v sredu sam dobila šusa s matematike kak i pol razreda, i boli mi kurac za to. pas mater, pa ja sam v dve i pol godine v toj srednjoj uspela dobiti ukupno 3 šusa!!!!! 3! i kaje to v srednjoj? neki ljudi dobe više od tri šusa sam v jednom danu. pas mater i idiotima. opće nemam pojma o čemu je ovaj post. imam osjećaj da bi do jutra mogla pisati takše nekše nebuloze kaj got mi padne na pamet. jedva čekam kaj se najdem s igorom na kavi. i s vlatkiom. dugo se nismo vidli. popizdila bum. v četvrtak mi je iznad gornje usnice skočil nekši ogromnni flek koji me peče i steže i konstantno se moram mazati s nekšim kremicama. ludim od same pomisli na to. evo mi lounge acta. to mi je danas celi dan trebalo. kaj mi se konačno neko zdere. e ve bum si pustila breed. zakaj ljudi vele, mladost, ludost. jebote, kaj pa ovi starčeki kaj s 70 let popizdiju i peznije trošiju na hrpe viagre a bakice su srečne kaj ne moraju već gutati praha i jeni i drugi si osiguravaju da budu hmrli sretni ak budu se jebali non stop. isusa ti, koje ja boleštine pišem. daj, moram prestati.
Post je objavljen 12.11.2005. u 00:21 sati.