Godina: 1958
Režija: Nikola Tanhofer
Uloge: Antun Vrdoljak, Vanja Drach, Fabijan Šovagović
Žanr: Drama
Zemlja: Jugoslavija
Siže: Ovo je sigurno jedan od najboljih filmova koje je kinematografija bivše države iznedrila. To je još jedan od filmova koje sam prvi put gledao još kao klinac, a neću slagati ako kažem da sam ga i bukvalno odgledao u jednom dahu (svako ko ga je odgledao u tim godinama razumeće o čemu govorim:) Urađen poput kakvog članka iz “Crne hronike”, svojom tenzijom koja provejava od početka do kraja, H8 ne dozvoljava da mi misao odluta ni za trenutak Back projekcije u ovom filmu bolje su nego u većini onovremenih američkih spektakala i savršeno režisersko razlaganje prostora nadograđuju genijalan scenario koji se igra sudbinom likova i duboko uznemirava gledaoca svih 105 minuta(koliko i traje film). Lica su obični ljudi koji se komešaju putujućim autobusom i naizmenice zauzimaju smrtonosna prednja sedala. Uvodni deo filma nam je najavio popis mrtvih po brojevima sedala, ali nam nije otkrio njihov identitet. Polupodsvesna radnja putnika koji premeštaju svoje stražnjice, ne sluteći da izazivaju smrt, kida živce publici..
Post je objavljen 10.11.2005. u 23:58 sati.