zašto sam tako sretna? Jer sam poboljšala odnose sa mamom nakon šta smo se toliko izderale jedna na drugu? Jer sam upoznala novog dečka,starijeg,koji me sluša? koji nije reko:kako si lijepa... On je rekao:kako si pametna...On je prvi koji me bar počeo razumijeti.Ovaj blog uopće nije trebao postojati,i odlučila sam ne zatvoriti blog nego samo više ne pisati.Ali došlo mi je! Drago mi je da mi napokon nije zabranjeno biti sretna u ljubavi...Ovaj je samo moj,nitko neće biti ljubomoran...Valjda.Ja se nadam...Jer ove ženske tu su opasne,spremne na sve.Grizu,grebu,štipaju,grabe dečke koje ne mogu imati...Tako su grube ni za što! On je tako zgodan.I bio je tako ustrajan...ON je čekao MOJU poruku.Nisam prije par godina to ni mogla zamisliti... Da neki superzgodni pametni metalac ili sl.stvarno čeka da mu se ja javim.I prilagođava mi se.I naučio me puno toga.Slagao se s onim šta sam rekla uz neizostavnu primjedbu:ja sam tako sretan kad sam s tobom,tako si zgodna,a prije svega pametna. Ne možete ni shvatiti kako to osobi kao što sam ja puno znači.Osobi kojoj su uvijek davali ljepuškaste nadimke,osobi kojoj je dosadilo biti predmet nečijeg razgovora.Razgovora ljudi koji me kao poznaju,a neznaju ništa.I ne trude se znati...Ovo mi je važno jer se ne sramim reći mu sve.Znam da će me razumjeti...Ne jer je stariji,viši,zgodniji,načitaniji,pametniji nego zato što me sluša.I zato što je sretan što me može čuti...Jer oboje znamo da ljudi više uopće ne pričaju...Gledaju televiziju-šute,gledaju se,ljube,diraju-šute.Nitko više nema vremena pričati.Mi smo postali izumrli stvorovi,kako smo se samo našli...kako je samo ispalo ovako savršeno...baš kao uvijek...koji god put izaberem bude savršen...zato sam sretna... ... ...
Post je objavljen 08.11.2005. u 22:46 sati.