Marketing
Malo filozofije
Dans se vraćam s treninga u tramvaju i gledam... Tolko ljudi i ćudi...Svi me vide , ali opet koda nema nikoga . Svako se drži svoga posla i hoda , stoji , čačka po mobitelu...svi smo mi samo točkice na ovoj
našoj živoj planeti . Samo će jedan od njih 1 000 000 000 biti neka osoba koja će moći napraviti promjenu , taj jedan će igrom sudbine moći promjeniti svijet kakav dans poznajemo...gledam okolo
oće to biti onaj u trenirci ili ona beba u kolicima ili neko od mojih poznanika , možda moj brat ili
moj najbolji prijatelj ili vi koji ovo čitate ili...možda JA , možda upornošću mogu učiniti svijet ljepšim mjestom za život ako se pokrenem možda stvarno budem taj 1...pa...ako jesam ili ako nisam
neću se prepustit sudbini sam ću si napraviti moj put jer je želim biti taj...a ako i vi mislite ovako možda bi i vi trebali se pokrenuti... tramvaj staje na mojoj stanici nastavljam sa svojom uobičajenom rutinom...ali ipak PROBATI ĆU....
Post je objavljen 08.11.2005. u 22:05 sati.