joj...
privremeno sam zaustavio brojač... totalno sam umoran čak i za odbrojavanje... a još me uz to i opet nešto trbuh boli... to mi je od ovog totalno lošeg načina života i loših prehrambenih navika da jedem kad stignem (možda 2 puta dnevno?)... i zato me muči želudac... i zato hoću poluditi...
sutra idem nešto krv vaditi... pa onda neki razgovorčić za posao... pa posao...
na žalost, svaki mi je dan sve jasnije da sam osuđen na doživotno šljakanje... ne samo ja, nego svi mi... i ne mislim pri tome na normalni radni dan od 8 sati i onda sve 4 u zrak (a i za vrijeme tih 8 sati nađe se trenutaka kod nekih da dignu sve 4 u zrak...), nego mislim na japansko radno vrijeme... na šljakeraj od najmanje 12 sati dnevno pravog šljakanja...
želim puno postići u životu... pa zar moram na taj način? kaj ne mogu dobiti na lotu???? ;)))))
čak i oni ne tako mlado-ludo-ambiciozni morat će pošteno šljakati da bi mogli normalno funkcionirati...
možda je tako i bolje - bit će manje vremena za izmišljati i raditi gluposti...
kaj ne? ili se varam?
Post je objavljen 08.11.2005. u 21:45 sati.