Koja ludnica od dana. Prvo moram napomenut da sam jučer malo "zaružila" na netu s curama (kako to zvuči!!!), pa još na telefonu s dragim tako da sam legla tek negdje oko 2 ujutro. A ujutro... ono pravo jutro kad se radni narod budi, a ja volim nanat, e danas strka i buka. Prvenstveno je nemoguća misija mene izvuć iz kreveta al eto danas nije bilo spavanja... U 7 stara šizi da starom nije dobro, da mora u bolnicu jer ga kičma ulovila( šta god da to njoj značilo!) ali prije toga da je vozim na posao. Šta se mora, mora se ponavljam sebi u pospanoj glavi krmeljavih očiju. Njoj sam dala da vozi moj auto jer sam bila prepospana da vozim, naočale nisam mogla nać, a preveliki mi je izazov gurati leće u moja pospana okica. A moja stara loš vozač da ga je... Od kad je imala prije par godina tešku saobraćajnu ona ludi za tim volanom. Vozimo se po zaobilaznici 56km/h. Sva sreća da nema puno do posla, ja već na rubu živaca pred njezinom firmom derem se neka stane i tu izađe i malo se još prošeće do posla. Nisam više mogla...
E da, a ja danas odlučila otići malo do faksa po par potpisića i tek tako da vidim šta ima novoga. Ja si maca uzela malo produženiji vikend, (od svi Svetih) pa sad moram trčat po faksu i žicat da mi se netko udostoji potpisat u index. A stari doma urliče od bolova, došao neki frend i pokupio ga, a gdje drugdje nego u bolnicu. Mačak nije uzeo stvari u slučaju da ga zadrže u bolnici. On si je valjda lijepo mislio da će mu reć da je prelijep da ga zadrže na liječenju. U međuvremenu dolazi moj dragi, nabrijan rano ujutro (znate već na šta) al ja jednostavno ne mogu. Ubi me, al ne ide. Imala sam preburno buđenje i bez sexa. On nakon 20 minuta skakanja po meni i oko mene skrušeno diže bijelu zastavicu u znak predaje. Odlaz na kavu s frendovima.
Stari oko podne zove da će ga ipak zadržat u bolnici( ma daj, ja mislila kako ćeš ti pješke iz Lovrana doći doma s takvom kičmom) pa kupi mu i mandarine, jogurt, vodu,novine, uzmi mu punjač za mobitel, kratke, duge, poluduge i ine hlače, piđamu, papuče...joj... Stari.......!!!!!!!!!!! Luda trčim u Billu, biram najbolje mandarine, banane( koje sam na kraju ponjela kući jer ih on neće), vodica i jogurtići, opet gužva u marketu, na cesti. Sva sreća da mi je faks blizu bolnice, teglim torbu, vrećice... Izgrlim starog, svi te vole i pozdravljaju, bit će sve ok, bla, bla.... U glavi mi samo kako da sjednem i zapalim cigaretu.
U kantini faksa me s kavom čeka kompica Bia, ma šta bi ja bez nje! A faks pun manekenkica s dva i više mobitelčića koje marširaju u visokim peticama i treptaju okocama. I da, zaboravih reć, pričaju na mobitel usred predavanja kako su jučer bile u kinu i kako je film glup. I mislite da je to šećer na kraju? A ne, najbolje tek počinje...
U 5 mi zvoni mobitel, mali kojem dajem instrukcije iz engleskog zove da kaže kako će malo zakasnit! Ajme instrukcije i mali Luka! Ko manijak vozim doma, ulećem u kuću i pokušavam se skoncentrirat nad lekcijama iz engleskog za prvi razred Pomorske škole. Joj, ja li to kraj...? Hm, dragi mi i većeras radi, mene čeka opet druženje s knjigom, a nadam se i s svojim dragim blogerima...
Sve u svemu, možda vas i ne zanima što sam danas radila, ali ja samo mogu reć, LUDILO BRALE!
Post je objavljen 08.11.2005. u 20:50 sati.