[Qolumna] oQo stripa
FANatizam
,qstrip.blog.hr" />

Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/qstrip

Marketing

[Qolumna] oQo stripa
FANatizam

Piše: Vladimir Tadić

Smorili smo vas pričama o nama fanovima, a? Evo, još ovaj put i neću više, časna pionirska.

Neki su shvatili moju prošlonedeljnu Qolumnu, Sudbonosna pitanja, kao da je u suprotnosti sa Qolumnom kolege Stanića, Kme Kme izdavači, da ja zagovaram manje kritičnosti prema izdavačima, naspram Damjana koji zagovara pljuvačinu bez prestanka.

Nothing could be further from the truth.

Niti sam ja shvatio Kme Kme izdavače kao nešto što zagovara pljuvačinu, niti su Sudbonosna pitanja trebala da zagovaraju anemičnost i bespogovorno prihvatanje svega što nam se servira. Donekle nezgrapno, založio sam se za – manje ozbiljno shvatanje situacije. Jer, prvo i osnovno, to su stripovi, neće svet propasti zbog transkribovanih imena na izdanjima Belog puta, ili još jednog izdavača Magičnog V(j)etra. A drugo, i još osnovnije – problem Dampyra, i Infinite Crisis for that matter, nije što neće privući nove čitaoce i svojeručno spasiti stripočanstvo, problem je što ne valjaju kao stripovi. Odnosno, nisu ništa posebno. To ne znači da ne treba kritikovati izdavače zbog cene, kvaliteta i donekle i uređivačke politike (ali samo donekle, o izdavaštvu više iduće nedelje) – ne treba ih kritikovati zbog nečega što nisu, niti su ikada trebali da budu - spasioci stripa u Srba/Hrvata/Bošnjaka/wherever. A ko ne traži value for money, ima moj lični najdublji prezir.

No, kad se već vraćam na trenutnu situaciju (za razliku od priče o tome kako bih lično voleo da stvari stoje iz prethodne Qolumne), izgleda da je beatifikacija izdavača prestala. Fanovi su se praktično našli sablažnjeni činjenicom da njihovi izdavači ne rade ama baš sve zbog ljubavi prema stripu, nego bi tu kao nešto i da zarade. Ne nužno puno (čast i pare izuzecima), ali svakako dovoljno da se pokriju. Da parafraziram jednog (novopečenog i van svake mere svadljivog) izdavača – nemaju toliko novca da plaćaju nešto što je neodrživo na tržištu. I to je sasvim normalna stvar – osim što su mnogi fanovi beskrajno uvređeni zbog toga. Sve ove godine, dok su kupovali sve što izlazi (i u više primeraka, ponekad) i mislili da time daju podršku stripu uopšte, u stvari su davali podršku bankovnom računu izdavača. Iznevereni su. Prevareni.

Tough luck.

No, to je veoma lepo i Damjan objasnio – da je stvar bila na zdravim temeljima od početka (odnos prodavac – kupac, a ne propovednik – vernik), trenutne situacije možda i ne bi bilo. Možda. Jer, ima tu i jedan drugi element koji se zapostavlja – sada se znamo. Cela internet strip zajednica (ili barem veći njen deo), a to se bezmalo graniči sa relevantnim delom stripadžija u post YU zemljama, sada se zna već više godina. I nismo baš svi dobri ljudi.

Moj prijatelj Džimi Gitara je jednom rekao da je smatrao da stripadžije ne mogu da budu loše. Kako da neko ko je odrastao na Zagoru (ili nekom drugom heroju bez mane i straha – a svi smo voleli heroje bez straha, ako ne baš i bez nekih sitnijih mana) bude loš čovek? Kao i svako drugi, očito. Nismo baš imali lepe živote (a i život u načelu nije lepa stvar). Loše stvari ostavljaju loše tragove. Što se duže znamo, to su loše stvari vidljivije. Što se duže znamo, to loše stvari više projektujemo i na ovaj segment naših života, ma koliko to smešno zvučalo.

I onda fanovi opet doživljaju letdown. Ti drugari sa foruma, ta ekipa za koju si mislio da ti je bliska jer deli makar neki deo tvoje zaluđenosti – damn, pa i to su samo ljudi koji se ipak razlikuju od tebe. I među njima ima isfrustriranih, paranoika, nervoznih, egocentrika, drčnih, pa na kraju – što da ne - i pokvarenih osoba, kao i u "pravom" svetu. I, što se više znamo, više projektujemo svoje frustracije, paranoju, nervozu, egocentrizam, nadrkanost i pokvarenost jedni na druge, kao da smo u nekom sajber-zatvoru, osuđeni jedni na druge do Sudnjeg dana, i klaustrofobija nam polako izjeda mozak, dolazimo na forume iako ćemo samo da se svađamo.



A nismo u zatvoru, sve te strip forume možemo da napustimo kad god hoćemo.

Što, nakon svega, uopšte ne zvuči kao loša ideja.

(Vladimir Tadić je vječiti apsolvent prava, povremeni savjetnik za medije te konstantni stripofil.)


Post je objavljen 08.11.2005. u 16:13 sati.