Marketing
Dan dvadesetičetvrti
Ponekad tako, dok mi sjediš nasuprot i pričaš o nevažnim stvarima, ja te vidim kako klečiš u snijegu. Bez košulje. Kože promrzle do modrine. S glavom pognutom. Među rukama. Kao da moliš. I poželim te ugrijati. Posegnem za tobom, a ti me čudno pogledaš i ti iz blata digneš pogled. Stavim dlanove na tvoje lice i ti se trgneš i ti zahvalno sklopiš oči. Ponudim ti zagrljaj i ti se ukočiš i ti me primiš. Sjedimo u tišini, na svojim stranama, odmahneš rukom i nastaviš s pričom. Klečimo u blatu, blizu i zajedno, promrzlu ruku uvučeš u moju.
Post je objavljen 08.11.2005. u 14:18 sati.