i tak... domi u boksericama otvori ormar i zvjera oko sebe. nakon godina i godina vensica, traperica i neke majice treba se obuć primjereno za frednovu promociju. diplomiro je na ekonomiji i red je da dođem ko gospon čovjek u okružje zgodnih cura i njihovih frendica.
volim se ja obuć pristojno, al nemam puno takvih stvari pa je onda teško skombinirat (isuse, kakva sam ja pičkica!!!!)... i dobro, obućem ja neke hlače "na crtu" kupljene u Grazu, vestu i jaknu. divim se sam sebi i skužim da od obuće imam jedne premale cipelo/tenisice, jedne crne kaj sam nosio na sestrinoj svadbi i jedne kaj sam dobio od Šogija... najnelogičniji i nevjerojatni izbor pada na one premale (već sam se naviko gurat noga svukud)...
dobro, da ne duljim. dvorana je krcata i vruće je za popizdit. prvi put uviđam neprimjenjivost te famozne Bolonjske deklaracije na Hrvatsku jer buraz od frenda zbog nevažnih predavanja nije mogo doć i vlastitom bratu pružit ruku i čestitat mu na diplomi. a vrh vrhova hrvatske odvratnosti se dešava kad dekan faxa drži završni govor. pokraj čestitki roditeljima, curama, dečkima i prijateljima, majstor je uspio pokazat da je dobio ogromnu lovu da u govoru održi jednu reklamicu. majstor je baš onak "ovlaš" u kontekstu hrvatskih tvrtki spomenuo samo Agrokor. ljudi su se u dvorani počeli komešat a negdje četvero ljudi je zapljeskalo (il rade u Agrokoru il su frendovi dekana pa da ne isadnu pizde)... teme razgovora u birtijama na slavljeničkim cugama svele su se sa (jebote, kolko su se sa so si riječi) naših diplomanada na korumpiranost dekana na jednoj takvoj svečanoj i nepristranoj manifestaciji....
osim toga, pogledo sam onaj Amytiville horor. Ljudi moji, kakva sam ja posto pičkicaaa!!!! bio mi je onak malo čudan dan i bio sam cijelo vrijeme zbunjen. i onda sam se sjeo u kino da pogledam film kakve inače obožavam gledat. film je prejeben, i nije tolko strašan (mislim je, al ono...), al ja sam se svaki put kad je u filmu pao mrak primio za glavu i psovo... u jednom trenutku sam ozbiljno razmišljao o odlasku iz dvorane. nije bilo nekih pregadnih scena, al me šorala neka napetost i tlak i svaki kadar sam gledo spreman da će neka beštija izletit od nekud. na pol filma sam se već ižifciro (znam da se ne piše sa f) al sam izdržo do kraja. nakon dugo vremena, počastio sam se s McDonaldsom! kak sam bio sretan kad sam nakon mračnih misli, izopačenih faca i demonske atmosfere mogo gledat sve te crvene, žute i roze boje pokraj iritantno veselih klaunčeka... ipak, spavo sam ko beba......... idem i sad.