iako sam tek na devetki, malo me je strah tog odbrojavanja... ne znam još kako će to nešto završiti... nije ništa komplicirano (što se mene tiče)... to je u biti binarni problem... DA... NE... nema ili... ali ja se još nisam full odlučio... kod desetke sam bio ziher siguran, sad već nisam... a kaj će biti sutra??? dosta filozofiranja...
kod mene skoro pa ništa novoga... malo me depra neka počinje loviti... predrođendanska... iako do rođendana ima još vremena i vremena... jednostavno, k tom rođendanu nakupilo se još nekih stvarčica... u zadnjih 2 tjedna sasvim slučajno i na neočekivanim mjestima naletio sam na dosta ljudi iz srednje škole... ljudi sa kojima sam ja svakodnevno krao Bogu dane... i onda smo otišli svi na svoju stranu... i sad nas pak viša sila svako malo slučajno stavi na isto mjesto u isto vrijeme... i onda krenu pričice... sjećanja... uspomene (ko da nam je 100 godina!!!)... i onda nas sve lagano počne prati neka melankolija za tim prošlim vremenima... i onda mi sve to fali do bola... užas! nikad ne volim biti pekmezast, ali eto... sjetim se... dana ponosa i slave (iako mi ni sad nije loše na jedan drugi način)...
"En Face - Sve Se Mijenja"
tako brijem da ću sljedeći tjedan organizirati neki izlazak nas četvorice iz srednje... naravno ako ćemo svi zajedno imati vremena za to... nadam se da hoćemo... iako nisam bio u super odnosima sa svima njima, što je, tu je - vrijeme radi svoje i mijenjamo se... tako su se i oni promjenili (po meni su se jako promjenili i to na bolje)... i ja se mijenjam... nadam se na bolje...
ja sam upravo i malo prije odgulio neke glupe poslove po stanu... jednostavno mi se dalo raditi te gluposti... tako sam npr. oprao kantu za smeće (ništa posebno, ali i to se trebalo napraviti) te posložio ormar sa cipelama i tenisicama... očistio i ulaštio tri para cipela tako da ovaj tjedan samo vadim po redu... ;)
ma nebudem... uz te cipele trebao bi i odijela furati, a to mi se neda nositi... još... ali moram nešto napraviti po tom pitanju... moram se promjeniti jer nisam happy sa svojim "mentalnim" sklopom... čini mi se da sam trenutačno "ni vrit ni mimo"... izgubljen između onoga što sam bio, između onoga što jesam trenutačno i onoga što postajem te onoga što želim biti... mnogo komplikovano... ;O) jel ima tu kakav psihić pa da me malo proanalizira?
gledao sam malo RTL i mislim da je bio "Eksploziv" ili tako nešto... poslije pola osam... kad ono, tamo u nekom prilogu o mislim Elite missici Hrvatske (ili tako nešto, nije ni bitno), vidim si frenda kako se ceri sa ekrana... onaj isti koji me žicao stan da mu posudim... za "sport"... hehehehe...
nije da sam mu zavidan, ali nešto nisam mogao a da ne primjetim - kako on barem u nekim pogledima živi život kakav bi ja htio... nije da sam mu ja sad zavidan kaj je on bio na telki, kaj je u društvu tamo nekih likova... to me ne pere ni pola posto (a uostalom ja sam već bio par puta na TV-u kad sam išao u osnovnu školu - najprije sam izvodio neke kemijske pokuse sa metanolom i etanolom, a onda sam kasnije i svirao budući da sam bio član školskog tamburaškog orkestra)... dakle - biti na telki - ništa posebno! bolje biti nepoznat - imaš barem priliku za normalan život... (sad sam se pogubil i više se ne mogu sjetit koja je trebala biti poanta svega ovoga... problem je što ja u biti znam koja je poanta, ali je ne mogu ili ne želim izreći)...
tako sam nekako živčan da brijem da će ovo biti jedna duuuuuuuuuga besana noć... a sutra me toliko posla čeka... joj!
idem...
dan po dan...
odbrojavanje se - nastavlja!
Post je objavljen 06.11.2005. u 22:16 sati.