Htel bi prvo se osvrnuti na neke reakcije na pisanje. Krenuo sam poisati postove u ovom blogu kajkavskim narječjem i to upotrebom nekih izraza koje smo mi djeca upotrebljavali u vrijeme dok sam bil mali. Vjerojatno se med tim izrazima nalaze neki koji mnogima nisu razumljivi, ali ih se nekako može uklopiti u kontekst i tako razumjeti. Znam da to nije uvijek lako. Jednom sam čitao jedan post na istrijanskom. Ne sjećam se blogera, ali je bilo super. Dio nisam razumio, ali to nije ništa umanjilo odličan dojam.
U djetinjstvu su nam dojmovi u većini slučajeva snažniji. Često se prvi puta srećemo s raznim tipičnim događajima i kao takoviu se spremaju u nešto, što će nam činiti sjećanja. Ta sjećanja sobom nose i ozračje vremena, a značajan dio tog ozračja je i način kojim smo govorili. Nekako je najzorniji prikaz upravo na takav nalin pisan ili izgovaran. Kao da je duša ostala time zarobljena u onom vremenu i kada je raspakiravamo ona nosi sobom sve ono što je tada bilo, pa i način govora. Može se to prevoditi, ali je najsnažniji iskaz upravo onaj kojim je pohranjeno. To je tako uobičajeno, pa i za donekle nevještoga kazivatelja.
Sa druge strane je onaj koji to čita. Njemu su često strani mnogi izrazi i to mu stvara diskontinuitet u pračenju. Kao da ga netko stalno cuka s nekim nevažnim pitanjima u slijedu kazivanja. Svijestan sam toga i želim da kazujem razumljivo. Moglo bi se to i kao muzika, pa neka teče, teče i teče, ali to bi vrijedilo za onoga koji bi se opustio i kojem sadržaj riječima nebi važan bio.
Možda bi dobro bilo da se suzdržim od nekih kompliciranijih izraza, ali i gimnastike riječima u izmjeni mjesta u rečenici. Koji puta mi se lijepo čini mijenjati mjesta riječima. To je kao kada važnu stvar čuvaš za kraj.
Sad sam lijepo naparvil maloga uvodeka, a sad bu malo pripovedal mo nekim stvarima iz detinjstva. Sam rekel kak je lopta postala važna med nama dečkima. Cure su imale druge zanimcije, al bi se nalazili skup kad bi predvečer na red došlo igranje skrivača. Al, nebum sad o tomu pripovedal. Već kak mali sam zavolel papire. Papir je bil tu da bi se na njeg nekaj delo. Zapraf ni tu bil papir, pa se onda nekaj z niim trebalo delati, nek se nekaj delalo, a za to je trebal papir. Su to dve različite stvari.
Videl sam kak vu tada jako popularnom nogometu postojiju lige; kak neko bu prvi, a neko ispadne z lige. Neko z druge prejdu vu prvu. Bilo mi je sve to nekak zanimlivo, al je dugo trebalo čekati da se takve promene dogodiju. Ja sam se zmislil nekaj dost bržega. Sam imal puno raznih starih penez. Bi se sel uz stol i metnul peneze gor. Složil sam ih po grupama i rekel da je jena grupa prva liga, druga grupa druga liga i tak dok bi raznih novčekov bilo. Prava bi stvar tek tada počela. Odigral bi jenu ligu tak da bi pucal z novčićem onak prstom kak pikulu po stolu. Prvo bi z jenim gađal drugoga, pa ak fulam, onda z tim drugogim onoga prvoga. Sve bi tak delal dok jedan ne pogodi. Taj z kojim bi pogodil bi kakti dobil tekmu. Onda bi zel druga dva z iste lige i tak dok nebi ligu odigral. Imal bi redosled. Onda bi došla druga liga na red i tak redom. Na kraju bi se zamenili oni koji ispadaju iz jene lige z onimi koji bi napredovali. Dugo sam se znal tak igrati. Mi je mamek znala dojti gda sem igral i mi reči: 'Braco kaj nebuš niš van išel? Druga se deca vani igraju.' Je mi to bila faza, a mi se i mpubertet već približaval.
Kak su me te lige zanimale sam počel vu matematičke teke crtati dijagrame i rezultate nogometnih klubov. Svaki je klub dobil drukšu boju. Nako n svakoga kola sam ucrtaval točke za nove pozicije na tablicami i spajal z ,prethodnimi. Sam dobival tak lepe dijagrame. Nis siguren da su takve i vu klubih imali. Godine su prošle kak sam to dugo delal. Igrači me nisu zanimali, nek samo klubi. Obično bi drukal za one nove kaj bi vu ligu došli. Prvake nis volel, al je Dinamo tu bil izuzetak.
Sam kak mali puno na tekme išel. Se sećam za navek kak je Irović obranil penala Kostiću. Koja je ludnica bila kad je Dražen Jerković opalil škarice Partizanu v Beogradu. Već je onda i televizija bila. Sam s prijatelem bil v Mostaru na Dinamovoj tekmi. Kad bi nekaj kasnije na tekmu išli i pripovedali: 'Sve bu vredu, ak Štef prije tekme dobro povleče.' On z maliganih igra kak avion., To se tak pripovedalo, a kaj je bilo, pojma nis imal. Za Luku smo raneje znali pripovedati da ima dve leve, zubar z dve leve. Čonč je imal šut kaj je drapal mreže. Perušić mi je ostal pojam. Taj čovek je mogel trčati stalno. Je bežal svih 90 minut. I sam se stalno pital, kaj tak dobri dečki tak retko vu reprezentacije igraju. Se sećam kaj je selektor znal kojega deti vu repku kad se koji put igralo v Maksimiru. To valda da se mi v publike ne srdimo i da malo navijamo, kaj je i naš z Dinama bil v repki. Mi to zgledalo kaj da smo siročeki, pa nam eto iapk jenoga dene. Sam si misli: 'Če ne deneš bar pol Dinama, naj nikoga.' Se to ni tak pripovedalo, al smo svi tak osećali. Je taj navijački filing nekaj posebnog. Čovek zaboravi na prave vrednosti i počne gledati nekak v farbami.
Sam volel puno šaha igrati, pa mi ta volja za dijagrame i tablice prešla na delanje šah-turnira v srednjoj školi, a onda kad sam go navčil igrati i v gou. I danas delam tablice, kaj da sam nor. Tak zabadav, kaj ih volim delati. Maleni se igraju goa i imaju statistike i zanimljivo im je kaj one postojiju. Imaju se za kaj igrati. Zanima ih ko je prvi, a ko drugi. Ko je najbolji kad se sve zbroji za celu godinu i slično. Sv eto pripremam. Kaj da sam kak mali se za to pripremal.
Je sve to kaj je negda zgledalo čudno i bez veze za nekaj dobroga danas zišlo.
Prijateli dragi, pak sam se malo spripovedal tu 'pri-Mladenu'. MI vreme beži i moram doma. Zutra igram dve važne partije na prvenstvu. Treba malo i spat, a da bi spal trebam z Zagreba od Marjančeka doma v Goricu dojti. SE žurim i nem vremena ispravlati če sam kaj fulal v teksu. Ne zamerite. Koji put potrefim i slovo polek onog kaj sam šetl, akoji put i obadva. Koji put prekasno pustim ono z streelicom za velko slovo.
Sve Vas lepo pozdravla i voli Vaš Mladen
Post je objavljen 05.11.2005. u 23:01 sati.