Slučaj 1:
Vijeće za elektroničke medije podnelo je prekršajne prijave protiv sve tri stanice s nacionalnom pokrivenošću u Hrvatskoj. Protiv HTV-a i RTL-a prijave su podnete zbog prikrivenog reklamiranja i nedovoljnog razdvajanja programa i reklamnih sadržaja. Protiv Nove TV prijava je podneta zbog prekoračivanja zakonom propisanog maksimalnog vremena emitovanja reklama od 12 minuta u satu (za HRT, kao javni servis, ograničenje iznosi 9 minuta po satu). Predsednik Vijeća, Denis Peričić, naglasio je da su HRT i Nova izbegle dodatne kazne zahvaljujući odstranjivanju reklama iz svojih centralnih informativnih emisija, kao i da je Veće osudilo prikazivanje jednog od kandidata RTL-ovog showa „Big Brother“ kako peva ustašku pesmu „Jasenovac i Gradiška Stara“ i prikazivanje ubijanja živine/peradi u Dnevniku Hrvatske televizije bez upozorenja gledalaca.
Zanimljivo je da je u Srbiji nacionalnom emiteru po novom Zakonu o oglašavanju dozvoljeno svega 6 minuta reklama po satu, osim u slučaju sportskih prenosa međunarodnih takmičenja, kada će smeti da emituje 9 minuta reklama u jednom satu. Nasuprot tome, komercijalne stanice, kao i u Hrvatskoj, imaju pravo da u jednom satu 12 minuta emituju reklame. Zakon je usvojen još u septembru, ali će stupiti na snagu tek 24. decembra. Do tada ćemo morati da trpimo i po četiri dugačka reklamna bloka u jednom satu, kao što praktikuju pojedine srpske privatne televizijske stanice. Novi zakon (koji je bio najavljen još u novembru 2004, ali je njegovo usvajanje preko svake mere odlagano) inače ne dozvoljava sečenje sportskih prenosa reklamama (osim u pauzama između perioda igre i tajm-autima), vesti, dokumentarne i dečje emisije će se smeti prekidati samo ako traju duže od pola sata, a između dva bloka reklama će morati da prođe barem 20 minuta.
Iskreno se nadam da će nadležni organi, a pre svega Republička radiodifuzna agencija pažljivo pratiti krše li emiteri ovaj zakon (posebno u smislu štopovanja trajanja reklamnih pauza) i druge zakone kojima se zabranjuje širenje mržnje i propagiranje nasilja.
Slučaj 2:
Hrvatski telekom (u vlasništvu Deutsche Telekoma) najavio je da će tužiti Hrvatsku državu posle odluke hrvatske Agencije za telekomunikacije da, suprotno njegovom predlogu, cena zakupa lokalne petlje koju plaćaju ostali operateri fiksne telefonije (H1 i Optima telekom) bude spuštena sa 77 na 52 kune. T-HT tvrdi da ta cena nije realna, jer ne pokriva njihove troškove, a najavio je i moguće otpuštanje radnika (u nemačkoj centrali Deutsche telekoma je ovih dana najavljeno otpuštanje 32.000 zaposlenih i bez slične odluke tamošnjeg regulatornog tela). On takođe osporava način izračunavanja kojim je Agencija došla do tog iznosa i navodi da ona ni na koji način nije osporavala troškovnik koji je HT predložio. Korisnici usluga i druga dva operatera s odobravanjem su dočekali odluku kojom će se borba na tržištu svakako dalje rasplamsati i nadaju se da HT neće uspeti da dokaže da je u pravu. H1 je uz to optužio Hrvatski telekom da i dalje nečasnim sredstvima pokušava da spreči liberalizaciju tržišta, što, po mom mišljenju, i nije daleko od istine.
Operater Optima telekom odlučio je da ponudi i ADSL svim svojim korisnicima, što će biti moguće nakon odobrenja Agencije (koja se još od januara preganja sa HT-om da omogući pristup lokalnoj petlji radi ostvarenja ADSL priključka), a H1 je sklopio ugovor sa Samsungom o primeni triple play tehnologije koja posredstvom ADSL2+ veze omogućava prenos audio signala (telefonije), video signala (televizije i videa na zahtev) i Internet saobraćaja. Sve u svemu, situacija na hrvatskom tržištu se ubrzano poboljšava, a operateri se moraju truditi da, uz zadržavanje postojećih korisnika, pokušaju da pridobiju i nekog novog.
U Srbiji je monopol Telekoma istekao još letos, ali zasad nažalost nema naznaka da bi dozvole za druge operatere fiksne telefonije uskoro mogle biti izdate. ADSL se, posle gotovo godinu dana od uvođenja servisa, nudi još uvek samo u jednom gradu (Beogradu), dok je npr. Bugarski telekom po cenama nižim nego u Srbiji (flat paket 512/128 kbps košta oko 20€) uspeo da uvede ADSL u preko 50 mesta.
Nešto je očito trulo u državi Danskoj.
Post je objavljen 05.11.2005. u 00:33 sati.