Marketing
Preminuo Ljuba Tadić
subota, 29. oktobar 2005.
Proslavljeni glumac Ljuba Tadić preminuo je 28. oktobra 2005. u Beogradu u 76. godini.
Tadić je preminuo kod kuće u poslepodnevnim satima. Vreme komemoracije i sahrane biće naknadno objavljeni.
Ljuba Tadić je rođen 31. maja 1929. godine u Uroševcu. Glumu je studirao na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu.
Karijeru je počeo na sceni Narodnog pozorišta "Joakim Vujić" u Kragujevcu, a zatim prelazi u Beograd. Bio je član Beogradskog dramskog pozorišta, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Narodnog pozorišta, a značajne uloge ostvario je i na sceni Ateljea 212.
Ljuba Tadić je jedan od glumaca koji su ostavili najdublji trag u srpskom teatru.
U Beogradskom dramskom pozorištu igrao je u predstavama koje su najavile nove, moderne tendencije u našem teatru, kao što su 'Staklena menažerija' i 'Smrt trgovačkog putnika'.
Otvorio je Atelje 212 ulogom Vladimira u predstavi 'Čekajući Godoa'.
Bio je istaknuti član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1961. godine. Publika JDP-a zauvek će ga pamtiti kao Oderera u 'Prljavim rukama', Pukovnika Perišića u 'Kad su cvetale tikve', Medelja Krika u 'Sumraku', Sokrata u 'Odbrani Sokrata i smrti'.
Poslednju pozorišnu ulogu odigrao je u predstavi 'Kralj Lir' Viljema Šekspira, u režiji Tomija Janezića, koja je premijerno izvedena u martu 2005. godine na sceni Ateljea 212.
Tadić je za svoj rad nagrađen Oktobarskom nagradom Beograda 1969. godine. Sedmojulsku nagradu Srbije dobio je 1970, prvi je dobitnik glumačke nagrade “Dobričin prsten”, a za vreme bivše Jugoslavije četiri puta je nagrađen zlatnom Arenom filmskog festivala u Puli.
Ljuba Tadić je o glumi rekao:
"Glumac sam i mislim da sam društveno biće. Mislim da smo svi mi profesionalni glumci – društvena bića. Volim ovaj posao i volim sve glumce – zato što se mi igramo. Mi se u igri praznimo. Nisam sreo ni jednog glumca, pa mogu reći ni umetnika, da je prestupnik one vrste koja bi nešto mogla da se pokvari. Glumci u rukama imaju igru. Oni se igraju, a igra je jedno pražnjenje. Oni kroz igru izbace ono što im dođe, pa ostane ono čisto. Ako mi neko kaže da se ja krijem iza glume, greši: ja se krijem iza igre. Ja se ne krijem iza glume. Ne mogu da glumim u životu. To ne bi bio moralni čin."
(preuzeto iz knjige Milosava Buce Mirkovića, Ljuba Tadić Po Srbiji Sokrat, izdavač Armon iz Beograda)
Post je objavljen 29.10.2005. u 23:00 sati.