Ovaj post odlučila sam posvetiti mojoj mami….zašto?... ne znam ni sama...možda jer jako često ne cijenim i ne shvaćam šta ona prolazi….
jako malo ljudi zna zapravo….i ja se pravim da ne vidim neke stvari kako bi mi bilo lakše…al nekad neide…
…sigurno će neki komentar na ovo biti-mamina maza…al i drago mi je da jesam..ipak je mama samo jedna…..
jako rijetko prođe dan da se ne zakačimo oko nečeg…dobro to je vjerojatno i normalno u mojim godinama ali ne znam...toliko stvari me kod nje zna naživcirat da bi ju zadavila…sitnice zbog kojih puknem i kažem ružne stvari…
ne bih smjela znam….aali…..šta kad sam takva….
Imala je 2 operacije na leđima(između dva kralješka imala je neke izrasline …ne znam točno)….prva joj nije uspjela pa je imala i drugu kako bi joj popravili prvu i umjesto da su popravili ono iz prve samo su pogoršali stvari..trebala bi i treći put ići isto operirat ali postoji mogućnost da invalid ostane….koliko je samo puta bila u bolnici zbog toga i zbog eksperimentiranja raznih lijekova….već par godina pije neke kapi…koje su na bazi droge da bi joj umanjili bolove ….i sa sigurnošću mogu reći da je postala ovisnik …ona bez toga ne može iz kreveta ustati koliko je boli…doktor joj je zabranio uzimanje tog lijeka jer joj šteti org…al ona bez toga ne može…jutros je ostala bez i jedva je na noge stala….ne znam..pokušavam si zamislit život kad ja odem i ne mogu….ne znam kako će ona….znam da ovako nema baš nikakve pomoći od mene al opet tu sam..iskreno ne znam ni šta da napravim kad ju jako počne bolit…. pravim se da ne čujem i ne vidim i pričam nešto da zaboravi na to..a najrađe bi sjela pored nje i plakala od muke….
nitko ne vjeruje da nju nešto boli jer je ona uvijek onako lijepa, dotjerana, našminkana ….ali ja to vidim i meni je dovoljno…..
…..pogledajte malo oko sebe …i cijenite ono što imate…
Post je objavljen 28.10.2005. u 22:47 sati.