Mislim se šta da napišem,a baš bi tija nešto napisati.
...i tako tražim temu...
Vrime je o maslin.Ja i tac crnčimo pod budnom kapitalističkom čizmom,brat je bija u školi,a mater je čuvala maloga bracu,dok je baba lagano palikovala masline.
Ali prid kraj dana skupili smo se svi u konobu,cila familija iz portuna.Svak je zauzeja svoje misto oko odora,i počeli smo zrniti pobrane masline.Jebate,kako lipi doživljaj,ponovo smo skupa,svi.Inače se zatečemo samo u ovakvim situacijama,i kad je trganje grozja,kad su ovako te neke sezonske gospodarske akcije u našem mediteranskom podneblju.Ili se susrećemo na sprovodima,krištenjima vinčanjima i sličnim sakramentima.
Ja to obožajen,osim neugodnih sprovoda koji u nama ipak jačaju snagu zajedništva i borbe za životom(ako te ne slome).
Pa da vam opišem taj obred zrnjenja maslin.
Težaci su došli doma,vriče pune maslin pribaciju se u konobu.U kantunu konobe velka je bačva olitiga maštel o deset mir u kojega se bacaju očišćene masline,i još se u njega nadolije mora da sol sačuva postojanost plemenitog ploda.
Ispo bačve mekne se odor koji je u blagom padu,jer kada se iskrenu masline iz vriče na odor one se kotrljaju prima dnu odora,a na dnu odora obično stoji glava familije ka najiskusniji od nas i provjerava jesu li dobro očišćene od lišća i peteljki,zatim ih propušta kroz uski otvor u kante koje iskričemo u maštel.Znači mi sidimo sa strane odora i pribiremo masline.Ka za stolon.I onda počne priča,o svemu i svačemu,a nama mlađima onda je prilika da ištrapamo starije,naravno sa dužnin poštovanjem.Tote bude smija,zajebancije,ozbiljnih razgovora i ruganja,i diko po koji savjet.
A kad se posal obavi i sve se vrati na svoje misto,onda se pribacijemo za stol u kuću,di svi zasluženo večeramo,obično bude maništre i fažola,ili lešadure sa kumpirima.
I onda lipo idemo leći,kako je lipo tek spati posli takovoga dana.mmmmmm
Post je objavljen 28.10.2005. u 13:59 sati.