Hmmm...kao što netko reče...svaki početak je težak...
Davno sam otvorila blog...nisam imala inspiracije za pisanje...uživala sam čitajući tuđe blogove...i onda...tuga...ruši mi se svijet...i prva pomisao...treba to istresti na blog ;)...biti će ti lakše...eto..pokušati ću....nakon sedamnaest godina braka...on želi razvod ;(...a ja sam u šoku..ne vjerujem...nismo još nikom rekli...ni djetetu (koje je u pubertetu)....ajde bar nije mali...i sva sreća da sam se dosjetila bloga ;)))...ipak to moram izbaciti iz sebe...jer ću poludjeti...ma neću, to se samo tako kaže ;)) (hmm jel ja to tješim samu sebe???)
Ma nije da nisam nikad razmišljala o razvodu....jesam...ali sad kad mi je na vratima...ne želim ga..prvo sam mu rekla...ok...rastati ćemo se....onda sam se za dva dana predomislila...i rekoh ma kakav razvod...ne dolazi u obzir....neću te pustiti....a opet...mislim si....glupo je ovako živjeti...razgovarati samo službeno...plakati po noći....očekujući čudo koje neće doći, znam sigurno...jer kaže nije sretan...guši ga...ništa ga kod kuće ne veseli....ljubav je prestala....čini mi se preko noći...jer nisam ništa slutila...hmmm....previše sam radila ;))...i nisam stigla osjetiti možda te nijanse u ponašanju...možda bi se pripremila...bar u glavi...neznam....tužna sam ;((
Imam li hrabrosti odlučiti prihvatiti poraz? Imam li hrabrosti odlučiti se na život bez negativnog govora i negativnih misli? Imam li hrabrosti oprostiti i ne brinuti se? Neznam.....ali pokušati ću...oduvijek sam bila borac...i nikad nisam odustajala samo tako...
Post je objavljen 27.10.2005. u 10:29 sati.