Zaista mogu reći kako mi je, paradoksalno, lakše s dvoje djece nego kada smo imali, samo, Stariju.
Imam više posla pa se bolje organiziram, a i ja sam od onih koji ne smiju pustiti da im mozak ima «praznog hoda» jer onda analizira gluposti od koji se, tada, neke čine kao prijeteća katastrofa.
Kada je mozak u dokolici onda svašta samelje i napravi od toga TAKVU kašu....Od muhe slona, uglavnom, ili dolazim do, svakavih, ideja tako da me se Muž počne bojati : ) (Uglavnom pokrećem vlastiti biznis, pišem knjigu i sl... : ))
Kada je Starija imala mjesec dana, kao sada Mlađa, bila je, jako, naporna..Kaže Muž kako je sva sreća da je Starija došla prva, a Mlađa druga jer bismo onda imali pogrešna očekivanja od drugog djeteta..Došlo bi nam kao šok, a i teško kako bismo našli vremena za igru i druženje sa prvim djetetom.
Mlađa jede, spava, kada je budna gleda, proučava, smješi se pa čak i glasno nasmije na jednog gumenog slona koji cvili, ponajviše, jako malo plače, uglavnom predvečer kada i učestalo sisa (našla sam na netu pojam «cluster feeding» koji jako dobro opisuje njeno ponašanje), ali kada zaspi odspava i po 5 sati u komadu jer dobro napuni želučić.
Starija je htjela stalno sisati, spavala je 45 minuta, maksimalno, po danu, u komadu, po noći je bila manje zahtjevna, ali se češće budila nego, sada, Mlađa..Ja sam, često, ručak kuhala s njom na rukama, ako bih ga bila, uopće, stigla skuhati...Trebala sam je nadohranjivati..Imala je grčiće..Ali je zbog toga što je bila puno budna imala više prilike za učenje i proučavanje. Zbog toga je, možda, bila «psihomotorno napredna» kao jerekla pedijatrica, na jednom sistematskom.
Možda je, samo, stvar što je Mlađa drugo dijete pa već imam iskustva.
Govorili su mi kako se drugo dijete «odradi» i to mi jako grubo zvuči..Kao da je ono nešto sporedno, onako-usput, nevažno...A jednako je važno kao i prvo dijete.
Činjenica je da znam kako treba dojiti, znam kako izgleda kada beba vuče i jede, a kako kada se, samo, igra s cicom...Opuštenija sam-ne skačem na svaki zvuk, svaku naznaku plača, pustim, kratko, da vidim što će biti dalje, plač ili će se, sama, umiriti. Shvatila sam da plače u snu, ili, samo, želi promijeniti položaj, ili podrignuti...Ili se, nakratko, probudila i javila pa, sama, nastavila spavati...Ne uzimam je, odmah, na ruke.
Ručak imam kuhan svaki dan i to, gotovo uvijek, juhu, glavno jelo i neki desert, ponekad, da se ne zdebljamo i da ne razmazim Muža : )
Ima dana kada su djeca, obje, zahtjevne i naporne i potrebno je brdo strpljenja, razumijevanja i dubokog disanja, ali to su, hvala Bogu, rijetki dani.
Evo, imam i vremena za blog.
Nije da sam naspavana i odmorna, ali ne žalim se. Teže mi je bilo, ponekad, ustati, ujutro, i spremati se na posao nego sada.
Ono što mi fali to su ljudi, druženje...Kava s prijateljicom, prošetati gradom, fali mi Muž i njegovo sudjelovanje u našem životu, malo aktivnije, fali mi osjećaj zaljubljenosti, opuštenosti, fali mi čokolada (smeta Mlađoj, boli je buša, grčići kada je pojedem pa dojim) i fali mi seks.. Ne da mi se čekati prvi ginekološki pregled nakon babinja (ah, koji glupi naziv)..Dok Muž dođe, Mlađa će se probuditi, Starija zaspati, doduše, ali Mlađa, od cca 19 do 22, 23 sata ima period budnosti i kenjkanja i stalno traži cisu, a nezgodno je s njom na prsima : )...Do kada zaspi već smo, oboje, umorni..Ne želim «odraditi» i okrenuti se p azspati, želim, malo maženja, intimnosti i nakon samog čina..
O čemu ja to? Skočila s teme na temu...Obično bude seks pa djeca, a ja preko pisanja o djeci došla do seksa :)
Odoh, ipak, po čokoladu, skoro pa savršenu zamjenu za ljubav..Samo po kockicu...
Post je objavljen 26.10.2005. u 18:13 sati.