Pregled posta

Big bird is watching you

Feral Tribune, 21. listopada/oktobra 2005.



Piše: Petar Luković

Alarmantna svetska histerija glede pticjeg gripa nadvila se nad Srbijom u, za nju, najnezgodnijem trenutku: bas u casu kad valja razgovarati s mrskim Albancima o totalnoj nezavisnosti Kosova, bas sad kad Crnogorci ne odustaju o referenduma o samostalnoj drzavi, bas u okolnostima kad nam uhicenje Mladica i Karadzica opet podmecu kao uslov za eventualne pregovore o jos eventualnijem prikljucenju Evropskoj Uniji, bas nekoliko dana pre mucnih razgovora s lihvarima iz MMF – imali smo tu nesrecu da nas sjebu ptice selice, veciti srpski neprijatelji!

Velicanstveno hrabri srpski narod nepobediv u svim ratovima u kojima oficijalno nije ni ucestvovao – vec odavno navikao na prednosti sankcija, lepotu sverca i uzbudjenje golog prezivljavanja, lakse bi danas podneo totalnu nezavisnost Kosova nego sto je spreman da se suoci sa zlokobnom najavom buduce Pandemije; ovaj primalni strah od svega nepoznatog gde sad nista ne zavisi od Srba vec od Ptica, iskazao se avgusta 2000. godine kad je pomracenje sunca, sirom sveta proslavljeno kao vasariste zajebancije, Srbiju pretvorilo u zemlju-pustinju jer su se njeni gradjani, primalno uznemireni cinjenicom da im netko zaklanja izvor zivota, duboko povukli u svoje domove, spustili zavese, salone, daskama zakivali prozore i u tisini se molili da Zlo sto pre prodje. O avetinjski pustim ulicama da i ne govorimo!

Taj prefinjeni feeling uzasa od nepredvidivih cudi prirode nastavio se u Srbiji samim pomenom pticijeg gripa – sve uz mogucnost da smrtonosni virus krene na Srbina koji je genetski, nezan kao pahuljica, vrlo osetljiv na nepoznatu vrstu bolesti; medijski efektne price – da sa Dalekog istoka put nase Pravoslavne Dzamahirije stizu milioni neodgovornih ptica koje ce prvo zaraziti kokoske, petlove, pilice, curane, a potom krenuti na ljude, simbolicki se zavrsio umirujucim naslovom u “Vecernjem novostima”: “Sumnjivo sve sto leti!”.

Dezurni telefoni nadleznih inspekcija usijali su se od ljubopitljivih gradjana koji su, recimo, kupili zaklanu kokosku i onda, u pticjem transu, pozeleli da im se objasni zasto kokoska vise ne mrda i otkud na njoj tragovi krvi, da je neko mozda nehotice nije ubio? Sve je veci broj politicki korektnih pojedinaca koji Sluzbama dojavljuju tko od komsija u stanu drzi papagaja ili kanarinca – ziva legla zaraze, pitajuci sta Drzava namerava da preduzme glede neodgovornih vlasnika ovih Sumnjivih Ptica? Mnogi penzioneri koji nikako da nadju smisao zivota jos od onih dana kad su u redu za jestivo ulje stajali od cetiri ujutro do osam uvece – danas su zivnuli: obilaze sume, parkove, veru se po drvecu i zavlace po zbunju, tragajuci za mrtvim pticama ili, ako imaju srece, za labudovima koji su suicidalno nastrojeni.

Strah od piletine (hrvatski: ciketine) koja se ovde – izgleda – smatra pticom bez obzira sto sa letenjem nije u ljubavi, sveden je na trenutke nepojamnog straha od pilece pastete ili, daleko bilo, od pileceg parizera! Oprezan je Srbin u ovim vanrednim situacijama, narocito kad u ovdasnjim paranormalnim magazinima za primenjeno ludilo procita da je pticji grip “osveta piramida” ili da je opasan virus “izasao iz CIA laboratorija”, sto je u politickom okruzenju ovdasnje akutne paranoje pravi melem za ranu.

Nikako, razume se, nije slucajno da su tragovi pticjeg gripa pronadjeni u bliskom okruzenju Srbije: Turska nam je, tako reci, na dohvatu turisticke ruke; pravoslavna Grcka logican je cilj neprijatelja koji pokusavaju da se preko pticje religije dokopaju Srbije; Makedonija je dokaz da vise nista nije slucajno, a tek Rumunija – s kojom se granicimo – sta zna ptica gd e je granica? U kolopletu evidentne Svetske Zavere Protiv Srba, pticji grip je samo jedan od nacina da nam se doskoci, da nas zaustave bas kad smo krenuli u Evropu, da pomognu Albance, Bosance, Hrvate – kad vec ne mogu oruzjem, jer smo tu najjaci, da nas sjebu pticurinama koje su ovdasnjem nacionalnom bicu uvek isle na onu stvar, jer, kakav je to pticiji zivot bez ognjista, selis se na jug a potom na sever, provedes zivot u putovanju, a nemas svoju Pticju SAO u kojoj bi se skrasio pod politickim stegom dr Kostunice, coveka koji je sovu prihvatio kao svog najboljeg prijatelja!

U medjuvremenu, sto je sigurno – sigurno je, iz apoteka je nestao lek “tamiflu” koji, navodno, leci pticji grip ili vec nesto vezano za seksualni odnos s letecom zivotinjom; oglasili su se i ovdasnji lekari koji apeluju na kupce da ne piju “tamiflu” dok se ne pojave simptomi, jer nije rec o vakcini, vec o leku koji deluje tek kad se bolest uspostavi! Ne vredi nista, naravno: Srbin koji se nagutao “tamiflu” pilula, sad sedi na vrhu neke zgrade i, vec ga vidim, vabi ptice da ga ujedaju, dobacujuci im “Mozete za kurac da me uhvatite!”.

S takvim narodom koji ne zna sta je strasnija posast: da li pomracenje sunca ili pticji grip – Srbija ovih dana, bez velikog uspeha, pokusava da stane na noge; naslov iz usplahirenih “Vecernjih novosti” (“Svi motre”) vratio nas je u 1948. kad su Staljinove pristalice bile politicki popularne kao danasnje cavke, gavranovi, vrapci, golubovi, sokolovi, orlovi, galebovi, laste ili rode – sve neprijatelj do neprijatelja, belosvetsko pernato zlo koje se srucilo na nasu neduznu domovinu!

U zemlji u kojoj – zahvaljujuci pticjem gripu - svaki golub izgleda kao slon, imacemo cast da otkrijemo da je sva ova guzva smisljena kako bi se The Serbs mentalno destabilizovali i digli ruke pred zahtevima Medjunarodne Pticje Zajednice! Kletva piramida – nego sta! CIA virus – naravno! Sve je nama Srbima odavno jasno: samo nikako da otkrijemo zasto ptice ne napadaju Hrvate? Ili je, naravno, opet u pitanju interesni dosluh, nedokuciv narodu koji se s razlogom plasi pomracenja pravoslavnog sunca?


Post je objavljen 26.10.2005. u 12:11 sati.