Sjedimo jedno popodne svi u dnevnoj sobi, moji gledaju tv, ja listam neki katalog. Na nešto zanimljivo sam naišla i prekidam tišinu:
- E, jel imam ja podočnjake?
Tri glave se zagledaju u mene i svi tri odgovaraju:
- Ne!
- Nemaš!
- Ne!
Namrštim se na to, djeca se vratila TVu, samo Arthur još uvijek odgovara na moja pitanja:
- Dobro, nemam sada...a jel inače imam?
- Ma ni inače nemaš.
- K vragu...
- Kad ne spavaš budeš samo blijeda, al podočnjake nemaš...
- A vrit i podočnjaci...
- Ček, a zašto želiš imati podočnjake?
- Ma tu u katalogu sam našla na akciji izvrstan gel protiv podočnjaka...lijepa je flašica i cijena je više nego povoljna...al nekako mi nema smisla to kupovati kad nemam te glupe podočnjake...šta mogu kad sam racionalna...
Bez obzira šta je to mom Arthuru bilo ubitačno smiješno, obično sam stvarno racionalna s novcem i ne kupujem onako, bez veze. Ali, tu i tamo si zaželim kupiti nešto što mi skoro pa ne treba. Onako, nešto što me veseli, a nema baš neku funkcionalnu vrijednost.
Osim toga svi tu i tamo kupe nešto glupo, nešto što im je neophodno i potpuno nepotrebno...
Doduše, gel protiv podočnjaka mi trenutno ne treba, al kakve sam sreće....dobit ću podočnjake baš kad ta fenomenalna "akcija" prođe ;)))
Post je objavljen 26.10.2005. u 10:22 sati.