Došao je Zvonko ovaj puta po mene doma za odlazak u Habdu. Bio sam posebno umoran još od noćnog puta iz Beograda, a i radnoga dana. Išli smo busom, jer to je ipak četirir autobusne stanice.
Bilo je djece koji su čekali početak goa. Ulazim u učionicu i počinje pripremanje garnitura za rad. Stavio sam četiri garnitura 13x13 i pet 9x9. To je ta 18 učenika u radu.
Od trojice učinika što su pred početak došli doznajem da će ih još doći, što njima rekoše tako. Mislim kako će ovaj puta biti zanimljivo.
Došlo je vrijeme za početak rada, a ono su ovdje i dalje samo prva trojica. Odluka je da se igraju slobodne partije za učenje. Zvonko na taj način ima stalnu zanimaciju. Uči ih i pokazuje razne dobre stvari u igri. Dolaze još učenika, ali na kratko. Zvonac i njima pokazuje. Ja igram s nekima uz pokazivanje. Nekako bliže kraju prvoga sata odlujčujem se na nekakvo igranje uz natjecanje i evidenciju istoga. Kažem im: 'Djeco imam neke diplome i htio bi vam ih podjeliti, ali za njih se treba natjecati.' Salžu se da se odigra turnir, ali ih je samo četiri. Većina odlazi jer moraju na druge aktivnosti. I tako je urađen samo jedan turnir atari-goa na 9x9. Pogledajmo što se to odigralo: