Pisi mi na zelenu adresu ljeta.
Poljupci koje mi saljes neka budu
poslednje vecernje novosti...
Glava mi je puna nekih divnih soneta,
a nema nikog da mi oprosti i ne oprosti.
Jutros su opet pisali nesto povodom
moje najnovije zbirke...
O uticajima ponovo izmislili su citave price.
Najveci uticaj na mene izvrsila je
jedna apsolventkinja germanistike,
ali to su precutali, jer, zaboga,
koga se to tice...
Koga se tice to sto si ti za mene
i Honolulu i Madagaskar i Meksiko,
Istorija koju, klecajuci, obidjoh uzduz i popreko.
Tvoje ime nije uslo ni u jedan leksikon...
Nema te ni u jednoj enciklopediji,
ni u jednom "Ko je ko"
Ali za mene ti si sve, kao vojniku prvi dan mira,
krevet i suze i cvijece u vazi...
Tvoje oci su mi jedin lektira
u ovom danu koji prolazi i odlazi...
Izet Sarajlic (1930-2002)
Post je objavljen 25.10.2005. u 23:46 sati.